MALI MAČ, FRANCUSKO “FENSI” ORUŽJE ZA DVOBOJ
Mali mač, lagani mač, dvorjanski mač, mač uz odeću, su sve bili sinonimni nazivi za jedan tip laganog jednoručnog oružja koje je imalo čisto probodnu funkciju i nastalo razvojem od dužeg i masivnijeg rapira s kraja perioda Renesanse. Vrhunac popularnosti malog mača bio je od sredine 17. do sredine 18. Veka.
Mali mač je nastao u Francuskoj ali se vrlo brzo proširio po dvorovima ostatka Evrope. On je kao takav poslužio kao direktni uzor i preteča francuskom dvobojnom maču (od kojeg je sa svoje strane razvijen epej, sportski mačevalački rekvizit). Tehnike borbe malim mačem, vrlo detaljno opisane i obrađene u knjigama francuskih majstora mačevanja iz 19. Veka poslužile su kao osnova za klasičnu veštinu mačevanja kao sporta.
Po pravilu, oštrica malog mača je uglavnom dugačka oko 0,6 metra, iako ima primeraka i sa dužim sečivama. Pridev “mali” se međutim više odnosi na njegovu masu i poprečni presek jer je to zaista uzano i lagano oružje koje nema posečnu ivicu, već samo ubojito oštar vršak. Poprečni presek je uglavnom trouglast, iako nisu bili retki slučajevi ni sa romboidnim ili ovalnim oblikom preseka, što je bila zaostala karakteristika od renesansnih rapira.
Mali mačevi su međutim u svoje vreme uglavnom nošeni kao statusni simboli i modni dodaci, među vojnicima i civilima koji su težili da iskažu svoj status plemstva i osobine džentlmenstva. Takav jedan predmet bio je svakodnevni dodatak odeći, od čega potiče i jedan od njegovih naziva.
Mali mač je bio veoma zgodno oružje za dvoboje jer njime nisu mogle tako lako da se naprave životno ugrožavajuće rane i povrede, ali je vrlo lako mogao da se onesposobi protivnik (probadanjem hvatne ruke recimo, stvaranjem povreda koje su zahtevale hitnu medicinsku negu, zbog čega bi se protivnik predavao). I pored toga postoje brojni zabeleženi istorijski primeri da je mali mač poslužio kao oružje za dokrajčivanje i ubistvo protivnika u dvobojima, pa je tako veliki broj zemalja 19. veka Evrope zabranio njegovo nošenje i primenu.
Štitnik malog mača je obično zatvorenog tipa, ponekad sa dve korpe koje su imale oblik i šare morskih školjki. Jednostavniji i jeftiniji primerci malog mača imali su prostije štitnike u vidu zakrivljenog ovalnog diska. Kod kasnijih fojlova (napredniji tip sportskog mača) ovakav štitnik razvio se u lunetu odnosno štitnik oblika broja osam (8).
Mali mač je, iznenađujuće, ostao duže u vojnoj nego u civilinoj primeni. Razlog za to bilo je njegovo standardizovanje kao počasno oružje pešadijskih oficira. Mali mač bio je redovan pratilac oficira u I Svetskom ratu, dok je u Drugom ratu već dosta redukovana njegova masovnija izrada i primena. U nekim rodovima vojske manjeg broja savremenih država ova praksa je zadržana pa se mali mač i danas može videti na vojnim ceremonijama i paradama.
