ORUŽJE DANA 15.04.2015. GODINE - MIZERIKORD, TANKI EVROPSKI BODEŽ
ORUŽJE DANA 15.04.2015. GODINE - MIZERIKORD, TANKI EVROPSKI BODEŽ
Mizerikord je bio naziv za dugačak uski bodež koji je korišćen tokom Srednjeg veka sa vrlo specifičnom funkcijom. Naime, njime se zadavao finalni smrtni udarac ranjenom vitezu (kada ovaj recimo moli za milost i brzu smrt), odakle i potiče naziv oružja jer se na latinskom “čin milosrđa” izgovarao mizerikordia. Zbog toga je sečivo ovog bodeža bilo dovoljno tanko da može da probije kroz proreze između delova pločastog viteškog oklopa.
Mizerikordom su se dakle dovršavali ratnici koji su već pretrpeli smrtne rane i koji bi možda patili danima pre nego što dođe po njih smrt, što je u doba ratova i bitki sa različitim hladnim sečivima, bio čest slučaj. To je naravno bio i bojni bodež koji je itekako mogao biti od koristi u slučaju borbe prsa u prsa kada ostala oružja više nisu bila od koristi. Mizerikord je tako mogao da iskoristi vitez da dokrajči svog neprijatelja tokom ili nakon borbe, ali i sadrug u borbi koji je želeo da prekrati muke nekom palom prijatelju.
Što se tiče oblika i tipologije mizerikord bodež mogao je u principu da pripada nekoj široj klasi bodeža u zavisnosti od svoje konstrukcije, poput boloksa (testis-bodeža), rondela, švajcarskog bodeža, ili bilo kod drugog bodeža koji je inače pravljen sa tankim sečivom. Često je međutim to bilo tek prosto sečivo u obliku šila, sa kratkim krstastim štitnicima i drvenom drškom. Poprečni presek sečiva je mogao biti okrugli, četvrtasti, trouglasti, ili klasični romboidni ili sočivasti kao kod većine drugih bodeža.
Sečivo mizerikorda se često guralo kroz vizor ili proreze za oči na viteškim šlemovima čime se zadavala smrtna rana u glavu (mozak), ali se njime probadalo i kroz oslabljena mesta u pločastom oklopu, poput pazuha, ili bočnih vezica. Takođe je mizerikordom moglo da se cilja u vrat nadole prema srcu.
Oružje je bilo poznato još od 12. veka, i pojavljuje se u ratničkom arsenalu Nemaca, Persijanaca, Rusa, Engleza…
