Check back soon
Once posts are published, you’ll see them here.
top of page
HLADNO ORUŽJE
kroz vekove
PLEMENA
STRANICE O PLEMENIMA
REZIME STRANICA O PLEMENIMA
Plemena iz Afrike: Masai, Hehe, Zulu, Bušmani
Plemena iz Australije i Okeanije: Aboridžini, Maori
Plemena iz Amerike: Olmeci, Asteci, Maje, Indijanci, Inuiti
Plemena iz Azije: Dajaci
Napadačka oružja plemenskih ratnika:
Odbrambena oružja plemenskih ratnika:
Ostalo:
TEHNOLOŠKI ZAOSTALE DRUŠTVENE ZAJEDNICE
Za razliku od glavnih centara I žiža ljudske civilizacije tokom vekova I milenijuma, poput Egejskog basena, Bliskog istoka, doline Nila, Tigra I Eufrata, Inda, Žute reke I Jancekjanga, postojali su (kao što I dalje postoje!) mnogi delovi sveta koji nisu pratili glavni tok tehnološkog I vojnog razvoja čovečanstva. Takvi uglavnom geografski zabačeni I izolovani delovi sveta bili su nastanjeni plemenima I čitavim narodima koji nisu uspevali da se otrgnu od praistorijskih obrazaca života I stvore čvršće državne zajednice.
To su bili preduslovi za napredak u oblasti naoružanja, napredak koji bi im omogućio da bolje brane svoju zemlju, I osvajaju strane zemlje u slučaju preobilja stanovništva I resursa. To se među njima nije desilo.
Takve zajednice na našem sajtu “Hladno oružje kroz vekove” označavamo pojmom “Zaostala plemena” što nikako ne upućuje na neko etičko ili rasno osuđivanje, već prosto na razlikovanje od tehnološki naprednijih društava. Njihove “vojske” I oružja uglavnom su se upadljivo razlikovali od važećih trendova u nekom delu sveta I opštem dobu razvoja, uglavnom po tome što su takva oružja bila primitivnija, lošijeg kvaliteta I izrađena od zastarelih materijala. Vojska je bila neorganizovana I decentralizovana, na čelu sa ad hok izabranim ratnim vođama koji nisu polagali račune nekom višem autoritetu.
Slika br.1 - Crtež karipskih Indijanaca na koje je Kolumbo naišao u svojim istraživanjima. Vidimo da je odrasli muškarac naoružan dugaćkim lukom i strelama sa koštanim vrhovima
Slika br.2 - Tipični ratnik afričkog plemena koji je zadržao svoju tradicionalnu nošnju i ratnu opremu čak i kada su na kntinent Afrike stigli Evropljani sa vatrenim oružjem, tenkovima i bombama. Afrički plemenski ratnici uglavnom od oružja koriste motke, dugačka koplja i štitove od goveđe kože
MATERIJALI I TEHNIKE IZRADE ORUŽJA MEĐU ZAOSTALIM PLEMENIMA
Da ne bude zabune, “plemena” koja ovde opisujemo ne odnose se na plemensko doba razvoja kroz koje su prošli svi narodi, uključujući I one napredne, kao I sve ove današnje koje obrazuju savremene nacije. Ono što je karakteristično za “zaostala plemena” jeste to što su ona praistorijski plemenski način života zadržali čak I onda kada su narodi I regioni u njihom užem ili širem okruženju već odavno prešli na napredniji nivo razvoja, poput saveza plemena, primitivnih kraljevstava, carstva, republika, demokratija I ostalih tipova društvenog uređenja.
Pripadnici plemena su sami izrađivali svoje oružje I nije bilo razmene I trgovine sa drugima. To je u velikoj meri naravno ograničavalo razvoj takvih predmeta I tehnologije. Najveći procenat oružja među primitivnim plemenima nastao je kao oružje za lov. Kasnije su neka od njih specijalizovana za ratovanje, iako je to veoma redak slučaj, pa oružja služe kao višenamenski predmeti, za lov I ratovanje, a često I za brojne druge društvene I obredne namene.
Kako uglavnom nisu poznavali metode obrade metala njihovo oružje ostajalo je ograničeno na drvo I kamen. Tek u dodiru sa naprednijim kulturama sveta “zaostala plemena” preuzimala su neka metalna oružja, I dalje neznajući kako sami da ih naprave.
KLANOVI - LUTALAČKE LOVAČKO-SAKUPLJAČKE ZAJEDNICE
Lutalačke zajednice su zasnovane isključivo na lovu I na sakupljanju dobara iz prirode, što neizbežno ograničava veličinu I strukturu takvog društva, u zavisnosti od dostupne hrane u okruženju. Takvim životom su živeli najprimitivniji narodi sveta, još od Kamenog doba, ali neki od njih, poput domorodačkih naroda Australije, ostali su zauvek na tom dobu razvoja.
U ovakvim zajednicama se ne javljaju neki veći sukobi I ratovi. Primitivno oružje koje se koristi jeste ono prvenstveno za lov. Nijedan pojedinac nema viši status, pa ne možemo govoriti o ratničkoj eliti, pa čak ni o ratnicima. Svi pripadnici lutalačke zajednice obavljaju sve – od sakupljanja, do lova, pa do odbrane od napada drugih zajednice ili napada kako bi se oduzeli neki prirodni resursima tuđinima.
U ovakve zajednice spadali su Pijute Indijanci iz Nevade I Jute u Sev. Americi recimo. Doseljeni Evropljani tražili su da Pijute izvedu poglavicu radi razgovora ali oni nisu poznavali taj pojam. Najbliže tome bio je “lovački vođa” koji je organizovao I predvodio lov. Pijute su pored toga bili poznati kao veoma miroljubiv narod koji nije ratovao protiv drugih Indijanaca, a u slučaju napada tuđina jednostavno bi se razbežali, svaka porodica na svoju stranu. Nisu imali nikakvih želja niti kapaciteta da brane teritoriju.
Međutim, ne sme se brzopleto zaključiti da su najprimitivnije lutalačke zajednice “operisane” od nasilja, ubistava I primene oružja za povređivanje drugih ljudi. Stopa ubistava među pripadnicima iste zajednice može biti šokantno visoka. Istraživanje među Inuitima je pokazalo na primer da je svaki odrasli muškarac ubio barem jednom u svom životu. Većina ubistava dešavala se zbog svađe oko žena.
Slika br.3 - Otac i sin Aboridžini, pripadnici jednog od lutalačkih klanova pustinjskih oblasti Kvinslenda (Australija). Najbitnija oružja među Aboridžinima jesu različite vrste drvenih štapova, za udaranje i bacanje, poput bumeranga.
PLEMENSKO UREĐENJE
Plemena su one primitivne društvene zajednice naprednije od klanova koje možemo povezati sa određenom teritorijom, iako postoji toliki broj suprotnih istorijski primera da ova definicija gotovo da ne važi. Kroz plemenski razvoj prošli su svi narodi sveta. Veće obilje hrane omogućava razvoj većih društvenih grupa I složenije društveno-političke organizacije. Indijanska plemena zadovoljavala su svoje potrebe za hranom iz lova na bizone, dok su stočarski Masaji iz Afrike dobijali kalorije od domaće stoke. Pored ovog, većina plemena se ipak oslanja u većem ili manjem stepenu na poljoprivredu kako bi se održali na nekoj teritoriji.
Plemena su složenija od lutalačkih zajednica po tome što često imaju veći broj podgrupa – klanove, koji žive zajedno, poput Zuni klana unutar Pueblo plemena. Klanovi mogu imati različite uloge u društvu, iako je specijalizacija minimalna. Međutim, ovde se često dešava izdvajanje nekih klanova ratnika, što pospešuje razvoj oružane I vojne tehnologije. Znači ovde već govorimo o postojanju “primitivnih ratnika”, iako ne I vojnika koji bi se ratničkim poslom bavili puno radno vreme. Ratnički klan u najvećem broju slučajeva postaje I vladajući, odnosno “plemićki”.
Nasilje je kod plemena veoma retko unutar iste zajednice, I među povezanim klanovima, I usmereno je ka spolja, što predstavlja preduslov za javljanje (ograničenih) vojnih sukoba. Agresija se javlja najčešće prema susednim plemenima. Sukobi I borbe imaju ne samo ekonomski značaj (osvajanje novih resursa – hrane, teritorije I radne snage), već služe I za potvrđivanje višeg statusa ratničke klase. Sukobi se retko vode sa ciljem da se u potpunosti porobi ili uništi neki drugi narod. Ponekad čak nije ni potrebno da se proliva krv ili oduzimaju životi. Primer za to su američki Indijanci koji su do ratničkog prestiža stizali I tako što su prosto uspevali da dodirnu protivnika na određenom delu tela I tako iskažu svoju veštinu I hrabrost.
Čak I kada bi neko pleme moglo da osvoji stranu teritoriju ono nije imalo sredstava da je osigura I da upravlja njome. Nedostatak unutrašnje državne structure među domorotcima Srednje I Južne Amerike u velikoj meri je pomoglo Evropljanima da brzo I lako pokore Maje, Asteke I Inke. Domoroci su se borili za čast I slavu, a u odsudnom trenutku I za svoj goli život, dok su se Evropske vojske konkvistadora borile za uništavanje I osvajanje teritorije.
Slika br.4 - Na gornjoj slici vidimo pripadnike plemena Irokezi iz Kanade, naoružane lukovima i strelama i toljagama, kao i drvenim oklopima i štitovima. Dole je prikazan ratnik afričkog naroda Masai.
SPISAK STRANICA O PLEMENIMA I ORUŽJU PLEMENSKIH RATNIKA:
SPISAK ORUŽJA PLEMENSKIH RATNIKA:
- Rungu, afrička toljaga
- Knobkiri, Zulu toljaga
- Zulu štit
- Bušmanski lukovi i strele
- Bušmanska koplja
- Bušmanske sekire
- Bušmanske vreće za lov
- Bumerang, aboridžinski štap za bacanje
- Vumera, pomagalo za bacanje koplja
- Nula-nula, aboridžinska toljaga
- Aboridžinski štit
- Mere, maorska kratka toljaga
- Vahaika, maorska specijalna toljaga
- Kotiate, maorska specijalna toljaga
- Taiahe, maorska dugačka palica
- Toki pou tangata, maorska drvena sekira
- Hoeroa, maorska dugačka toljaga
- Maripi, maorsko posečno oružje
- Tevhatevha, maorska drvena sekira
- Sipet, dajačka duvaljka
- Lonjo, dajačko koplje
- Telavang, dajački štit
- Dohong, dajački bodež
- Salugi, dajačko dugačko koplje
- Olmečka toljaga
- Astečka praćka
- Čimalili, astečki manji štit
- Ihačulpili, astečki veći štit
- Astečki nož/bodež od opsidijana
- Macuahuitl, astečki drveni mač
- Tepoztopili, astečko dugačko koplje
- Atlatl, astečko pomagalo za koplja
- Tlahuiotl, astečki luk
- Miksikuipili, astečki tobolac
- Hulče, majansko pomagalo za koplja
- Ksul, majansko kratko koplje
- Majanski srp
- Majanska ratna toljaga/kameni buzdovan
- Indijanski drveni oklop
- Indijanski luk
- Indijanske obične i otrovne strele
- Indijanski tobolac
- Indijanska (obična) toljaga
- Indijanska loptasta toljaga
- Indijanska kljunasta toljaga
- Indijanski mlat
- Indijanska kundak toljaga
- Indijanska čeljust-toljaga
- Tomahavk, indijanska sekira
- Indijaski ratni pijuci
- Indijanska koplja
- Inuitski koštani noževi
- Inuitski obični harpun
- Inuitski harpun sa krilcima
- Inuitski dvodelni harpun sa pokr. glavom
- Bole, bacačko oružje Inuita
- Inuitski obični luk
- Inuitski ojačani luk
- Inuitski kožni štitovi
- Zaštitna odeća Inuita
- Čimbuja, sekira afr. naroda Čokve
- Kuba Ikula, ritualni bodež iz Konga
bottom of page