BOJNA KOLA I DVOKOLICE

PRAISTORIJA

BAKARNO I BRONZANO DOBA

- Bojna kola Sumerana

- Egipatske dvokolice

- Dvokolice Arijevaca

- Kineske dvokolice

-Kutijaste dvokolice

- D dvokolice

- Produžene dvokolice

- Otvorene dvokolice

- Mikenska bojna kola

- Keltske dvokolice

GVOZDENO DOBA

- Hetske dvokolice

- Indijske dvokolice

- Mitanske dvokolice

- Srednje asirske dvokolice

- Teške asirske dvokolice

- Carske (zapovedničke) dvokolice

- Grčke dvokolice mračnog doba

- Filistinske (gvozdene) dvokolice

- Keltske dvokolice u gvozd. dobu

KLASIČNO DOBA

SREDNJI VEK

RENESANSA

- Ratna kola Husita

SVI TIPOVI RATNIH VOZILA

RATNE DVOKOLICE

Check back soon

Once posts are published, you’ll see them here.

Check back soon

Once posts are published, you’ll see them here.

BOJNA KOLA, RATNE KOČIJE, DVOKOLICE

Kočije (dvokolice) jesu tip konjske zaprege koje su se koristile kao sredstvo za prevoz ratnika u ratu i za dejstvo u pokretu. Njih su prvi pravili Proto-Indoevropljani a kasnije i Mesopotamci već 3000. god. p.n.e. Konji su pripitomljeni oko IV milenijuma p.n.e, u Evroazijskim stepama, a otprilike negde u to vreme i na bliskom geo. prostoru je izmišljen točak, što su bili glavni preduslovi za “izum” dvokolica. Zanimljivo je primetiti da je u vremenu kada je pripitomljen konj čoveku bilo “prirodnije” da ga ove životinje vuku a ne da ih on jaše, tako da konjica u to vreme još uvek nema gotovo nikakav ratni i vojni značaj.

Prvobitne dvokolice bile su brze, lake i otvorene, i njih su vukla dva ili više konja. Takva vozila nisu bila ništa više od platforme sa rukohvatima ispred vozača. U svrhe ratovanja korišćena je tokom bronzanog i gvozdenog doba. Kasnije su dodate ivice, oklopi, ojačanja. U starom Rimu biga su bile dvokolice koje su vukla dva konja, triga tri konja i kvadriga četiri konja. Dvokolice su izgubile vojni značaj u 4. veku p.n.e. ali su nastavile da se koriste u ceremonijama, procesijama i trkama sve do kasnog srednjeg veka.

Dvokolice su uglavnom koristili istočnjački narodi, dok na Zapadu one nisu primenjivane u većoj meri. Izuzetak mogu biti Gali koji su i dali osnovu za današnju englesku reč “chariot” od svoje reči karros preko latinske carrus.

Slika br.1—Ratne kočije (dvokolice). Prvi red egipatska ratna dvokolica. Drugi red kineska dvokolica. Treći red persijska dvokolica.

RAZVOJ BOJNIH DVOKOLICA

Izum koji je kasnije znatno olakšao primenu lakih dvokolica koje vuku konji jeste točak sa prečkama (žbicama).

Najraniji spomen dvokolica javlja se 2000 god. p.n.e, a vrhunac njihove primene desio se oko 1300 god. p.n.e. Po primeni dvokolica čuvena je Bitka kod Kadeša, između Egipatskog carstva pod Ramzesom II, i Hititskog carstva, kod grada Kadeš u današnjoj Siriji, gde je korišćeno oko 6000 dvokolica.

Dvokolice su u srednjem veku ustupile mesto bojnim kolima, masivnijim vozilima, sa visokim bočnim štitovima i prorezima za gađanje.

Dvokolice imaju istaknuto mesto u indo-iranskoj, hindu i persijskoj mitologiji i istoriji. Njihovi bogovi su često zamišljani kao vozači bojnih kola.

Hititi su bili narod naročito čuven po dvokolicama. Oni su uveli novine u izradi točkova sa prečkama a njihove dvokolice mogle su da ponesu više ratnika jer su točkovi bili na sredini dvokolica a ne na zadnjem kraju kao kod egipatskih.

Persijanci su na osovine točkova svojih dvokolica stavljali sečiva koja su bila smrtonosna na bojištu. Međutim, u to vreme konjica je bila već znatno efikasnija u borbi od dvokolica što je dokazao Aleksandar Veliki u borbi kod Gaugamele, gde su makedonski redovi vojske prosto propustili persijske kočije da prođu između njih, a zatim ih napali sa leđa, čime je praktično označen kraj dvokoličnog ratovanja.

Slika br.2—Prvi red—Galske kočije sa ratnikom koji vozi galsku kraljicu. Drugi red—Mikenska (starogrčka) dvokolica. Mikenjani su pored vozača na dvokolice stavljali i kopljanike koji su probadali neprijatelje u prolasku. Treći red— fino izrađena rimska dvokolica.

HLADNO ORUŽJE