PRAISTORIJA
ČOVEK U PRAISTORIJI
Praistorija je vremenski period koji traje sve do pojave prvih pisama i pisanih beleški među najstarijim ljudskim civilizacijama. Vremenski period od trenutka kada je praistorijski čovek počeo da izrađuje oruđe i oružje se deli prema materijalu od koga je pravljeno i načinu njegove obrade na: starije kameno doba (paleolit), srednje kameno doba (mezolit), mlađe kameno doba (neolit) i metalna doba (bakarno doba ili eneolit, bronzano doba i gvozdeno doba).
Datum koji označava kraj praistorije, dan kada su pisani izvori postali korisni akademski izvori, varira od regiona do regiona. U Egiptu je uglavnom prihvaćeno da se praistorija završava oko 3200. p. n. e. dok je kraj praistorije na Novoj Gvineji oko 1900. god. nove ere.
Slika br.1—Doba razvoja ljudi pre pojave pisama i civilizacija, kada su korišćena sasvim prosta oružja poput lomljenog kamenja, naoštrenih grana, kosti i rogova životinja
* Ramapitikus—Ostaci ove vrste na pola puta između čovekolikih majmuna i ljudi pronađeni su u Nepalu. Smatra se da potiču iz Miocena, između 12 i 8 miliona godina p.n.e.
*Australopitekus—ova vrsta hominida postojala je pre 4 miliona godina. Smatra se sigurnim pretkom današnje ljudske rase.
*Homo Habilis ili Vešti čovek—ovaj predak čoveka živeo je u periodu od 2,3 do 1,4 miliona p.n.e. Naziv je dobio po tome što se smatra da je umeo da pravi i koristi prve primitivne kamene alatke.
* Homo Erektus ili Uspravni čovek—izumrla vrsta hominida koja je živela u periodu od 1,8 miliona do 300 hiljada godina p.n.e. Tako nazvan po uspravnijem stavu na dve noge. Koristio je naprednije alatke od Veštog čoveka.
* Neandertalac—nisu direktna već bočna grana razvoja savremenog čoveka, koja je ipak učestvovala u njegovom genetskog kodu mešanjem sa direktnim precima. Živeli su u pećinama tokom Ledenog doba. Neandertalci su izrađivali napredne alatke, posedovali sposobnost govora i živeli su složenim socijalnim formacijama.
* Homo Sapiens ili Razumni čovek—najdirektniji preci savremenog čoveka. Bili su viši i dužih udova od neandertalaca. Pretpostavlja se da su bili i pametniji
PRVA BORBENA POMAGALA
Tokom kamenog doba, koje je otprilike trajalo sve do 3000. god. p.n.e. primitivno oružje je postepeno postajalo sve praktičnije. Prva borbena pomagala bila su prirodni materijali koji bi se nasumično uzimali sa zemlje ili drveta. Tokom vremena međutim došlo je do oblikovanja ovakvog materijala, i njihove specijalne izrade i prilagođavanja u svrhe povređivanja ili ubijanja ljudi. Drvene grane, oblikovane u štapove, prutove, batine, su namerno bili zaoštreni na jednom kraju a njihovi vrhovi oprljeni vatrom kako bi bili što tvrđi.
Tako su nastala prva primitivna koplja. Kasnije su ovakva koplja dobijala posebne glave sačinjene od kremena ili kosti, što je povećavalo njihovu probojnost i ozbiljnost povrede. Neki tipovi prvobitnih koplja su tako izrađivani da prilikom prodora u telo žrtve glava koplja ostane unutra, čime se povećavala šansa smrtnog ishoda ranjenog.
Slika br.3—Osnovni tipovi primitvnog oružja koje su koristili ljudi u praistoriji: toljaga, koplje sa zašiljenim drvenim vrhom (često ugljenisanim) ili vrhom od obrađenog kamena, kamena sekira, kameni nož, luk sa strelama od kamenog vrha
MATERIJAL ZA PRIMITIVNA ORUŽJA
Kada se ljudska rasa razvila i odvojila evolutivno od ostalih viših primata, bilo je potrebno vremena da nauči da efikasno lovi životinje. Najveći deo svog oružja primitivni čovek pravio je od drveta i kamena. Uz sve veću pretnju od životinja-grabiljivica i uz pojačanu potrebu za hranom ljudi su počeli da nasumično odabrane grane i kamenje koriste efikasnije.
Počeli su da ih oštre, praveći drvena koplja i kamene oštrice. Toljage i praćke ušle su u upotrebu radi lova, ali i radi odbrane i napada na pripadnike drugih (neprijateljskih) plemena.
Slika br.4—Praistorijski čovek dolazio je do korisnijih kamenih oružja tako što je pronađeno kamenje dodatno obrađivao, praveći oštrice potrebnih veličina i oblika.
Slika br.5— Alatke i oružje od kremena koje je izrađivao Uspravni čovek (Homo Erectus) tokom paleolita
OSNOVNE VRSTE ORUŽJA U PRAISTORIJI
Pećinski crteži iz Afrike, za koje se smatra da potiču od 6000 god. p.n.e. pokazuju ljude naoružane batinama i drugim, oštrim, oružjem koje nalikuje buzdovanima. Toljage pravljene od drveta korišćene su u Africi dugo vremena. Kamene sekire su najviše korišćene u Evropi i Aziji. U Australiji su ljudi koristili bumerange, koji su napravljeni u takvom obliku da se prilikom leta u vazduhu vraćaju na približno mesto odakle su bačeni.
Prvobitno bacačko oružje u Aziji bila je praćka. U Kini je za to vreme glavno oružje bila drvena palica. Za palicu je često spajan kamen. Indijanci su koristili drvene i kamene sekire, ali i neke vrste specifičnog oružja koje se ne može naći na drugim kontinentima, poput toljage sa šiljcima od opsidijana.
STRANICE OPISANE U OKVIRU PRAISTORIJE HLADNOG ORUŽJA:
ORUŽJA PRAISTORIJE
- Toljaga
- Praistorijski čekić
- Praistorijski nož/bodež
- Primitivno koplje i atlatl
- Kamena sekira
- Praćka
- Primitivni luk i strela
- Bole
- Kameni srp
- Primitivni štit i zaštita tela
- Kameni buzdovan
- Bumerang
- Duvaljka
- Praistorijski harpun
MATERIJALI ZA IZRADU ORUŽJA U PRAISTORIJI:
- Drvo
- Kamen (opšte)
- Kremen
- Opsidijan
- Žad
- Kosti životinja
- Koža i krzno životinja
- Rogovi životinja
- Kljove životinja
SPISAK STRANICA O ORUŽJU IZ PRAISTORIJE:
ČOVEK I ORUŽJE U PRAISTORIJI
PRAISTORIJSKA DRUŠTVA I KULTURE
ORUŽJA U PALEOLITU
ORUŽJA U MEZOLITU
ORUŽJA U NEOLITU
TOLJAGA - OSNOVNO UDARAČKO ORUŽJE
KAMENA SEKIRA I ČEKIĆ
KAMENE SEČICE - PROTOTIPI NOŽEVA
BODEŽI OD KOSTI I ROGA
PRIMITIVNO KOPLJE
ATLATL
PRAĆKA
PRIMITIVNI LUK I STRELE, SAMOLUK
PRAISTORIJSKI SRP
PRIMITIVNA ZAŠTITA TELA
OKLOP OD DRVETA I KOSTI
AŠELSKA, MUSTERIJSKA I ATERIJSKA KULTURA
SEVERNA AFRIKA PRE FORMIRANJA EGIPTA
SPISAK STRANICA O ORUŽJU LJUDI NA PLEMENSKOM NIVOU UREĐENJA:
KNOBKIRI - AFRIČKA TOLJAGA SA GLAVČINOM
MERE - MAORSKA KAMENA TOLJAGA
RUNGU - MASAJSKA BOJNA TOLJAGA
BOLE - INUITSKO BACAČKO ORUŽJE