MAČ DŽELATA
Dželatov (dželatski) mač ili mač za pogubljenja, jeste oružje koje je posebno napravljeno za odrubljivanje glava osuđenim kriminalcima. To nije dakle bilo bojno (ratno) oružje već je imalo specifičnu svrhu, pa otuda potiče i njegova specifična konstrukcija. Takvi mačevi su naime imali dvoručni hvat, bili su veoma teški i dugački, ali nisu imali vršni deo kao obični mač, što im je dosta skraćivalo dužinu. Dužina sečiva je tako kod dželatskog mača bila ista kao kod jednoručnih bojnih mačeva (oko 80-90 cm).
Rogovi štitnika su takođe bili sasvim kratki i uglavnom ravni. Jabučica dželatskog mača je obično bila u obliku kruške ili mnogougaonika. U Srednjem veku su se širom Evrope izvršavala pogubljenja običnim mačevima. Najraniji primer korišćenja posebno napravljenih mačeva za pogubljenja odnosi se na 1540. godinu. Dželatski mačevi bili su u širokoj primeni tokom 17. veka ali su izbačeni iz primene početkom 18. Veka.
Poslednje pogubljenje mačem u Evropi izvršeno je u Švajcarskoj 1867. godine, kada je izvesni Niklaus Emeneger obbezglavljen zbog ubistva. Mačevi se i danas koriste za izvršavanje pogubljenja i to u nekim arapskim zemljama, poput Saudijske Arabije (pored drugih metoda).
Dok su evropski mačevi dželata bili po pravilu pravostrani, tradicija kažnjavanja prestupnika među arapskim zemljama, na bliskom i dalekom istoku, više je povezana sa nekim zakrivljenim tipovima mačeva, odnosno sabljama. Takve su saudijske sablje kao i kineske sablje tipa dao, za odrubljivanje glava. Zajedničko za sve dželatove mačeve bilo je to međutim da su imali vanredno široka sečiva i zatupast vrh, bez obzira na (ne)zakrivljenost oštrice. Osim toga, poznati su neki afrički mačevi za pogubljenja koji su imali veoma neobične oblike sečiva, sa zalomljenim delovima.
Sečiva dželatskih mačeva su često ukrašavana simboličnim oblicima, scenama mučenja ili pogubljenja, Hristovog razapinjanja na krst (kao da sam mač nije bio dovoljno zastrašujuć), ili moralnim poukama iz Biblije. U tradicijim islama ili budizma korišćene su naravno prigodne pouke iz njihovih svetih knjiga. U nekim slučajevima mačevi koji više nisu korišćeni za pogubljenja poslužili su i dalje kao ceremonijalni sudski mačevi, ili simboli pravosudne moći.
Osim mača, za obezglavljivanje osuđenih prestupnika ili ratnih zarobljenika vršeno je u Srednjem veku i širokim sekirama i dugim tipovima dugog oružja na motki. Ručna oružja u ove svrhe korišćena su sve do izuma giljotine.
