ORUŽJE DANA 01.07.2015. GODINE - BAZELARD, NEMAČKI BODEŽ
Bazelard, badelar, bazeler, bazelardus, jesu sve nazivi za istorijski veoma bitan tip bodeža ili kratkog mača s kraja Srednjeg veka i početka Renesanse u Evropi. Najviše je korišćen u Francuskoj i Nemačkoj i to u 14. veku, razvivši se pritom od viteškog bodeža koji je bio popularan par vekova ranije. Sam naziv je nastao od nemačkih reči bazel meser - bazelski nož.
Osnovne konstruktivne karakteristike bazelarda bile su drška sa pravom šipkastom jabučicom, ili (ređe) lučnim oblikom (oblik polumeseca), krstasti štitnici i usko šiljasto sečivo. Na ovaj načins u jabučica i štitnici zajedno tvorili specifičan oblik hvata kao latinično slovo H. Sečivo je bilo izduženo i prosto trougaono, ponekad sa centralnim grebenom i romboidnim poprečnim presekom, a u većem broju slučajeva sa sočivastim presekom i žljebom (fulerom) do polovine sečiva.
Od ovog bodeža su u 16. veku nastali takođe veoma poznati švajzerdolč i dugi švajcarski degen (švajcarski tipovi bodeža). Bazelard je tada izašao iz primene u svom izvornom obliku, iako je naziv zadržan za neke škotske bodeže izmenjenog oblika i funkcije.
Primeri likovnih prikaza ovog tipa naoružanja iz 14. veka mogu se naći u grobnicama pokojnika u kojima je često izlagana puna viteška oprema. Sredinom 14. veka bazelard je bio popularno pomoćno sečivo koje su nosili ne samo vojnici neke države već mnogo češće i odmetnutni kriminalci i banditi. Zbog toga su mnogi nemački zakonici iz 14. i 15. veka zabranili nošenje bazelarda po gradovima. Krajem 14. veka međutim ovaj bodež postao je pomodni detalj u većem delu Zapadne Evrope, uključujući Francusku, Italiju i Englesku, pored izvornih nemačkih zemalja.
Upravo ovim oružjem ubijen je Vat Tajler, vođa seljačke pobune u Engleskoj koji se zalagao za smanjenje poraza sirotinji. Njega je pogubio gradonačelnik Londona Vilijam Valvort.
