GVOZDENO DOBA

KADA JE VLADALO GVOZDENO DOBA?

Gvozdeno doba u razvoju ljudskih civilizacija je onaj period koji se generalno javio nakon Bronzanog doba, a koji se karakteriše preovlađujućom upotrebom gvožđa u izradi alatki i oružja. U starijem gvozdenom dobu korišćeno je grubo i loše obrađeno gvožđe, dok se u novijem gvozdenom dobu javljaju i predmeti od finijeg gvožđa i gvozdenih poboljšanja, poput čelika.

Usvajanje ovih materijala podudaralo se međutim i sa drugim značajnim promenama u ljudskom društvu, uključujući različite poljoprivredne aktivnosti, verska uverenja i stilove u umetnosti civilizacija i kultura koje su cvetale u to doba, na različitim podnebljima sveta.

Gvozdeno doba je treći glavni period troperiodnog sistema koji je smislio Kristijan Tomsen (1788—1865 godine) u svrhe klasifikovanja starih kultura i (pre)istorijskih faza u njihovom razvoju.

Slike br.1—Alatke i oružje u starijem gvozdenom dobu

Slika br.2— Opšta konceptualna podela razvoja ljudskih civilizacija na tri doba (faze): kameno doba, bronzano doba i gvozdeno doba. Za najraniji početak gvozdenog doba uzima se datum prve primene gvožđa u Anadoliji (Bliski istok), što je oko 1200. godina p.n.e.

Podela gvozdenog doba na staro, srednje i mlado gvozdeno doba. Datumi ovih faza nisu opštevažeći već zavise od konkretnog regiona sveta o kojem pričamo.

Gvozdeno doba u Evropi. Kao glavne civilizacije ovog doba na evropskom kontinentu izdvajaju se svakako stara Grčka i Rimsko carstvo. Grci su obradu gvožđa preuzeli sa Bliskog istoka ili doneli iz svoje postojbine na Balkanu, dok se Rimsko carstvo razvijalo na temeljima gvozdene metalurgije koja je tada u Evropi bila u punom zamahu (Etrurci, Feničani, Grci....)

HRONOLOGIJA GVOZDENOG DOBA

Pojam “gvozdeno doba” pored čisto konceptualnog nema i neki veći hronološki značaj jer se ova faza u razvoju ljudskih civilizacija nije dešavala i javljala istovremeno u celom svetu, već je u velikoj meri varirala, u zavisnosti od regiona, u toj meri da čak ni redosled faza nije identičan za svaki kutak sveta. Postoje oblasti i zemlje, poput ostrva u Južnom Pacifiku, u unutrašnjosti Afrike, kao i delovi Severne i Južne Amerike, gde su ljudi prelazili direktno iz kamenog u gvozdeno doba, bez bitnije primene bakra i bronze.

I pored toga mogu se uočiti neke opšte karakteristike “gvozdenog doba” razvoja u svim bitnijm civilizacijama, kulturama i delovima sveta.

Oko 3000. godine p.n.e. gvožđe je bilo veoma retko i smatralo se veoma vrednim metalom (materijalom) na Bliskom istoku. Način dobijanja gvožđa, kao ni same osobine ovog metala nisu bile poznate ljudima, za razliku od bakra i bronze. Međutim, oko 1200. godine p.n.e. Došlo je do brzog i znatnog razumevanja gvozdene metalurgije i do rapidne primene gvozdenih predmeta.

Samim tim, početak gvozdenog doba možemo staviti na period oko 1200 godine p.n.e. A mestom porekla masovnije primene gvožđa smatrati Bliski istok, baš kao i u slučaju bronze i bronzanog doba, što naravno nije slučajnost, već logični i prirodni sled događaja.

GVOZDENA METALURGIJA

U istoriji gvozdene metalurgije—vađenju i obradi gvozdene rude iz zemlje ostalo je zabeleženo da je topljenje gvožđa neuporedivo teže od topljenja bakra i/ili kalaja, olova... Ovi drugi (obojeni) metali i njihove legure mogu se obrađivati hladnim metodama, ili topiti u prostim grnčarskim pećima i oblikovati modlama.

Topljenje gvožđa, sa druge strane, zahteva vrelu obradu a sam metal može se topiti tek u posebno napravljenim pećima. Zbog toga i ne iznenađuje činjenica da su ljudi ovladali tehnikom topljenja gvožđa tek nakon nekoliko milenijuma topljenja bakra i drugih obojenih metala.

Gvožđe u svom prirodnom obliku tek je nešto malo tvrđe od bronze, i nije naročito korisno za izradu alatki, osim ako se ne meša sa ugljenikom čime se u suštini dobija čelik. Procenat ugljenika određuje bitne karakteristike finalnog proizvoda.

Slika br.3—Primitivni tip proste peći za topljenje rude gvožđa, koji je korišćen u najranijem Gvozdenom dobu (ali i sve do Srednjeg veka!) za dobijanje nesavršene smeše gvožđa i nečistoća.

UZROCI PRELASKA SA BRONZE NA GVOŽĐE

Istoričari iznose teorije da je nedostatak kalaja, kao deo uzroka propasti Bronzanog doba, ali i relativno iznenadni prekid razgranate trgovine metalima u Mediteranu oko 1300. godine p.n.e. naterao proizvođaće metala, kao i zanatlije (kovače) da potraže alternativno rešenje za proizvodnju i primenu bronze.

Na arheološkim nalazištima širom sveta može se videti da je u tom periodu došlo do proširene prakse recikliranja većine bronzanih predmeta i njihovo ponovno topljenje i oblikovanje, livenje i kovanje u bronzano oružje. Kada je većina postojeće bronze iskorišćena prastari metalurzi okrenuli su se drugim metalima, između ostalog i gvožđu.

Sve češća i obimnija proizvodnja gvožđa dovela je sa svoje strane do naprednijih tehnologija izrade, i to po nižoj ceni. Stoga, čak i kada su pronađena nova ležišta kalaja gvožđe je bilo jeftinije, a pritom i jače i lakše (po jedinici zapremine), pa su kovani predmeti od gvožđa (i čelika) zamenili bronzane predmete, i to za stalno.

Slika br.4 - Oružja koja su pravljena i korišćena na prelasku iz Bronzanog u Gvozdeno doba razvoja (recimo u periodu od XIII-IX veka p.n.e.) Iako je gvožđe postalo dostupno u većim količinama i u većem broju regiona sveta, bronzano oružje ostalo je u primeni još neko vreme, negde i u preovlađujućem delu. Gvozdena oružja na početku imitiraju oblik bronzanih preteča, da bi se kasnije javljali i inovativni tipovi (koplja, mačeva). Takođe je prisutna pojava izrade oružja od kombinacije bronze i gvožđa u pojedinačnim predmetima.

GVOZDENO DOBA NA BLISKOM ISTOKU

Veruje se da je Gvozdeno doba na starom Bliskom istoku počelo otkrićem topljenja rude gvožđa i tehnika kovanja u Anadoliji ili oblasti Kavkaza i Balkana krajem II milenijuma p.n.e. (oko 1300. godine p.n.e.) . Najstarije primitivne peći od zemlje za topljenje gvođža pronađene su u Tel Hamehu, današnja država Jordan, i one potiču iz doba 930 godina p.n.e.

Razvoj tehnike topljenja gvožđa pripisuje se često u istorijskoj literaturi narodu Heta (Hitita) koji su naseljavali oblast Anadolije (današnje Turske) u kasnom Bronzanom dobu. Veruje se da su oni održavali svojevrsni monopol nad iskopavanjem i topljenjem rude gvožđa, i da je celo njihovo carstvo bilo izgrađeno na toj prednosti u odnosu na druge narode.

Kasnije je međutim dolazilo do brojnih (osvajačkih) migracija naroda, poput invazije Pomorskog naroda na Egipat, što je uslovilo širenje znanja o tehnici dobijanja gvožđa na širem području Azije i Evrope.

Slika br.4 - Bliski istok, širi region sveta u kojem je navodno “izumljeno” dobijanje gvožđa topljenjem u posebnim pećima na visokoj temperaturi. Skroz desno vidimo Asiriju, carstvo koje je na početku Gvozdenog doba bilo u senci i pod pretnjom od svojih severnih suseda, Heta. ali vrlo brzo je međutim tehnika dobijanja gvožđa preuzeta od neprijatelja a Asirija je novi materijal iskoristila za masovnu proizvodnju oružja čime je, u doba svog uspona, zagospodarila čitavim regionom.

GVOZDENO DOBA U EVROPI

U Evropi primena gvožđa pokriva poslednje godine preistorijskog i prve godine istorijskog perioda (u trenucima kada su se javljale prve civilizacije i pisma). Gvožđe se prvi put pojavilo u Evropi krajem 11. veka p.n.e. verovatno poreklom sa Kavkaza, i sporo je prenošeno ka severozapadu tokom narednih 500 godina. Obimnija primena gvožđa u Evropi međutim podudara se već u velikoj meri sa primenom gvožđa u Aziji.

Gvozdeno doba Evrope karakteriše se razrađenom i raznolikom primenom gvožđa u izradi alatki, oružja i kućnih predmeta i nakita. Ovakvi predmeti više nisu liveni već su kovani u različite oblike. I ukrašavanje ovakvih predmeta je fino i precizno; pojavljuju se krive linije i šare.

Najpoznatije i najuspešnije evropske civlizacije koje su koristile gvozdeno oružje bile su svakako starogrčka, rimska i keltska. U staroj Grčkoj, gvožđe se još uvek ne javlja u Mikenskoj kulturi, dok se brojni predmeti od gvožđa mogu naći u narednoj fazi grčkog razvoja, Mračnom dobu, oko 1000. godine p.n.e. U doba Atine i Sparte gvožđe je već bilo nezamenjivo.

U centralnoj Evropi tog doba najbrojnija grupa plemena bili su Kelti. Gvozdeno doba se na tom prostoru deli na Halštat kulturu (oko 800-450 godina p.n.e.) i na mlađu La Ten kulturu. Praistorijsko gvozdeno doba Kelta završava se njihovim osvajanjem od strane Rima.

Slika br.5 - Statua čuvenog spartanskog kralja Leonide. U vreme Sparte gvozdeno i čelično oružje bilo je naravno preovlađujuće na bojištima stare Grčke

Kultura Kelta u gvozdenom dobu

POREKLO ZNANJA O DOBIJANJU GVOŽĐA

Heti su oko 2000. godine p.n.e. kao indoevropska grupacija plemena počeli da se naseljavaju u severnom delu Male Azije, veoma bogatom regionu u kojem će se pojaviti suštinski bitan prirodni element za razvoj njihovog društva i tehnologije, ali i čovečanstva uopšteno. Taj suštinski bitan element bio je gvožđe.

Nekoliko vekova kasnije, oko 1650. godine Heti su počeli da grade carstvo. Kako je vreme prolazilo oni su počeli da se šire u Maloj Aziji, osvajajući delove Sirije od Egipćana, i šireći se ka severnoj Mesopotamiji gde su u jednom trenutku uspeli da sruše i moćni Vavilon.

Kada su osvojili Vavilon Heti su zadobili znanja i veštine koje će im kasnije pomoći da unaprede svoje carstvo. Heti u tom dobu nisu bili napredni kao veliki narod Mesopotamije, ali uz pomoć znanja koje su zadobili Hetska kultura počela je da cveta. Čini se da je u tom trenutku došlo do spajanja i kombinovanja znanja u obradi metala od severnjačkih kavkaskih plemena, zanatlija iz Mesopotamije i hetskih kovača.

Slika br.6— Rudnici metala u II milenijumu p.n.e. Vidimo da je gvožđe vađeno između Crnog i Kaspijskog mora, u kavkaskom regionu koje je bilo pod uticajem Heta.

Topljenje i obrada gvozdene rude u regionu Bliskog istoka u II milenijumu p.n.e.

SUPERIORNO ORUŽJE OD NOVOG METALA

Heti su počeli da vade gvožđe iz ruda dobijenih iz kavkaskih brda. Vrlo logičan i brzi korak nakon toga bio je da nauče kako da prave predmete, alatke i oružja od tog novog materijala koji je imao brojne prednosti u odnosu na bronzu. Gvožđe se u tom novosmišljenom procesu zagrevao sve dok nije postajao užaren a zatim kovao, tj. udarao velikim čekićima sve dok se ne pročisti od nečistoća. Nakon toga bi se zaranjao u hladnu vodu da očvrsne.

Ovim procesom dobijali su se predmeti i oružja koja su imala znatno oštrija i istrajnija sečiva od običnih bronzanih a kamoli bakarnih oružja. To je bilo ono otkriće koje je Hete načinilo tako moćnom civilizacijom. Naravno, ovo znanje imali su i neki drugi susedni narodi i plemena, ali oni nisu imali dovoljno jaku organizaciju da takvo znanje i iskoriste.

Sa tehnologijom gvozdene metalurgije koja im je omogućila da prave superiorno oružje Hetska vojska bila je spremna da zavlada u regionu.

Slika br.7— Hetski gvozdeni bodeži sa zlatnim inkrustijama i kanijama koje su Egipćani kupovali po basnoslovnim cenama. Ovi primerci nađeni su u grobu egipatskog faraona. Zna se da potiču iz Anadolije po natpisima na klinastom pismu i šarama

ŠIRENJE GVOŽĐA I PRELAZAK U GVOZDENO DOBA

Dobijanje gvožđa iz rude i izrada gvozdenih predmeta i oružja bilo je veoma bitno otkriće koje su Heti pokušavali da zadrže za sebe što je god duže to bilo moguće. Ali to je bilo veoma teško jer su rudnici gvožđa postojali i u drugim krajevima sveta, a njihovo gvozdeno oružje padalo s vremena na vreme u ruke neprijatelja.

Ipak, sve dok je Hetsko carstvo trajalo gvozdena metalurgija nije bile opšte poznata i nisu svi narodi umeli da prave gvozdeno oružje. Ali krahom Hetskog carstva oko 1200. godine p.n.e. metalurzi i kovači iz Anadolije i sa Kavkaza preselili su se u druge delove regiona. Tako je znanje o novom metalu počelo da se rapidno širi u Aziju, Afriku, Evropu. Time je ustvari otpočelo gvozdeno doba.

Najveću korist od novog oružja i svih mogućnosti koje je ono pružalo imala je Asirija, militarističko carstvo sa Istoka koje će procvetati u gvozdenom dobu i njime vladati gvozdenom rukom.

Slika br.8—Tipični bliskoistočni ratnik gvozdenog doba. Bronzano oružje postepeno je zamenilo ono od gvožđa, poput gvozdenih šlemova, bodeža i mačeva, glava za koplja, štitova... Bronza je i pored toga bila dosta zastupljena u Gvozdenom dobu zato što je bakar bio lakši i jeftiniji za vađenje

VOJNA REVOLUCIJA GVOZDENOG DOBA

Gvožđe i oružje od gvožđa doveli su do velikih promena u ljudskim društvima širom sveta. Zbog ovog izuma gvozdeno doba se karakteriše gotovo konstantnim ratnim stanjem. To je bilo doba u kojem su države brzo nastajale i još brzo nestajale, uništene od strane većih carstava koja su pak padala pod naletima varvarskih plemena.

Rat, ratnici i oružje postali su normalan deo ljudskih života, i to svih društvenih klasa. To nije bio slučaj u Bronzanom dobu jer je tada ratovanje u velikoj meri bilo ograničeno na društvene elite koje su u ratovima učestvovale i od ratova izvlačile koristi.

Tokom ovog perioda ljudsko društvo je razvilo i produbilo društvene strukture koje su postale suštinski važne za funkcionisanje velikog i složenog društvenog poretka. Jedna od tih struktura bila je i snažna organizovana vojska koju je održavala država. Vojske gvozdenog doba su sa svoje strane dovele do izuma većine hladnog oružja koje je korišćeno sledećih nekoliko vekova i milenijuma.

Tek je pojavom baruta i vatrenog oružja započelo novo doba ratovanja i naoružanja.

Slika br.9—Istočnjačka vojska početkom gvozdenog doba. Osim što je vojska u gvozdenom dobu bila bolje organizovana i čvršće povezana sa državnom strukturom, pojavile su se i nove vojne jedinice, poput konjice, tog nezamenjivog dela armije bilo koje nacije sledećih dvadesetak vekova

Slika br.10—Kanaansko oružje od gvožđa. Veština obrade gvožđa se ubrzo nakon pronalaska proširila iz oblasti Kavkaza i Anadolije u susedne oblasti Kanaana, Egipta, Mesopotamije... Prvi bodeži i mačevi od gvožđa pravljeni su sasvim po uzoru na bronzane, a čak su i zakivci dugo vremena ostali od bronze

PREDNOST GVOŽĐA

Najbitniji podsticaj vojne revolucije koju smo opisali jeste otkriće gvožđa. Ono je prvi put primenjeno za izradu oružja među Hetima, već oko 1300. godine p.n.e. U narednih nekoliko stotina godina tajna dobijanja gvožđa proširila se na Palestinu, Egipat i Mesopotamiju.

Šta je ono što je razlikovalo gvožđe od bronze, i gvozdeno oružje od bronzanog? Pre svega, gvozdena oružja su se dobijala tako što se vrelo gvožđe kovalo, a time postajalo snažnije, manje britko i istrajnije od bronzanog oružja.

Nakon vađenja gvozdene rude, i kovanja, ubrzo je otkrivena i tehnika kaljenja, tj. uzastopnog kovanja i hlađenja čime je gvozdeno oružje postajalo još bolje. To se desilo već oko 1200. godine p.n.e. U to vreme gvožđe postaje osnovni materijal za oružje svih naroda u širem kulturnom krugu Bliskog istoka.

Ali najveći značaj gvožđa u razvoju oružja i ratovanja nije ležao u čvrstini materijala niti sposobnosti da zadrži oštru ivicu. Značaj gvožđa poticao je pre svega od činjenice da, za razliku od bronze koja zahteva mešanje sa relativno oskudnim i teško dostupnim kalajem, arsenom ili olovom, gvožđe je mnogo prisutnije i lakše za vađenje iz gvozdene rude.

Obilne količine ovog novog materijala omogućile su državama da relativno brzo i lako proizvedu velike količine potrebnog oružja, kako za potrebe odbrane tako i za pljačkaške i osvajačke pohode.

Ova činjenica dovela je do eksplozivnog rasta u količini, broju tipova i vrsta hladnog oružja. Više nisu samo velika i dobro organizovana carstva mogla sebi da priušte dovoljno oružja za veće vojne snage. Sada je to mogla da učini gotovo bilo koja država ili uređenije pleme, bez obzira na veličinu ili teritoriju koju zauzima. To je kao posledicu imalo dramatično povećanje broja ratova.

STAJAĆA VOJSKA I PROFESIONALIZACIJA VOJNOG KADRA U GVOZDENOM DOBU

Vojske Gvozdenog doba počele su da primenjuju princip regrutovanja na redovnoj osnovi. Iako je to rađeno dosta ranije i u Egiptu i u Sumeru, obim i redovnost ovog principa u Gvozdenom dobu zasenjuju ranije primere-izuzetke. Štaviše, u Gvozdenom dobu je učestvovanje u vojnim aktivnostima bilo uslov građanskog statusa.

Takođe, vojna služba nije više bila ograničena na odbranu u trenucima opasnosti već i na potrebu kontrolisanja teritorije i konstantne potrebe za ekspanzijom. Gvozdeno doba je stoga dovelo do rađanja narodnih stajaćih vojski.

Ovo je pa dalje, sa svoje strane, dovelo do pojave profesionalizacije vojnog zapovedništva. Konstantan tok regruta zahtevao je stalni kadar profesionalnih vojnika koji bi novoprimljene vojnike obučio, predvodio i uključio u vojne aktivnosti. Asirci i Persijanci su, na primer, uvek imali veliki broj profesionalnih vojnika koji su vodili računa o regrutima i nabavkama sredstava.

Slika br.11—Profesionalni kadar u persijskoj vojsci Gvozdenog doba, zadužen za obuku regruta i njihovo uključivanje u različite delove persijske vojske (strelci, pešaci...)