SPANGENHELM - ALANSKO-GERMANSKI KUPASTI ŠLEM
Alani su, kako smo objasnili, bili deo šire sarmatske porodice naroda, preživljavajući burne vekove Velikih seoba naroda duže od drugih srodnih sarmatskih plemena, pa se tako ratna oprema Alana sastojala od mešavine klasične opreme tipičnog sarmatskog vojnika-konjanika, i germansko-rimske opreme koja je služila kao osnova za formiranje ratne opreme evropskih ratnika u Srednjem veku.
Na taj način su alanski šlemovi bili u velikoj meri identični šlemovima drugih Sarmata, da bi se vremenom dodatno razvili i promenili. Sarmatski pešaci i konjanici koristili su mnogobrojne različite tipove šlemova, kao što su to bili izvorno grčki - korintski, halkidski i atički šlem, ali i keltske tipove kupastih konjaničkih šlemova, koje smo nazvali Montefortino, kao i tipove i oblike preuzete od drugih srodnih naroda, pre svih Skita, Dačana, Tračana.
Sarmatski ratnici su u istoriji ipak najviše ostali upamćeni po svojim kupastim šlemovima sa podužnim trakastim ojačanjima. Kupasti oblik šlema stara je tradicija steskih naroda centralne Azije i korišćen je još u civilizacijama Kimeraca, Sumerana, Vavilonaca, Asiraca, Urarćana, Skita itd. Čak smo i za Kelte govorili da je njihov kupasti šlem verovatno preuzet od Kimeraca koji su vršili prodore u Evropu početkom Gvozdenog doba, tako da je kupasti oblik šlema Sarmatima verovatno bio poznat od pamtiveka.
Pored toga Sarmati su“izumeli” dodatna ojačanja u vidu metalnih traka koja su stavljali na sve vidove zaštitne opreme, počevši od štitnika za noge, oklopa i šlemova. Zbog toga se takvi šlemovi nazivaju i “ojačani” ili “trakasti” šlemovi, što je u skladu sa nazivom koji smo koristile za oklope ojačane na isti način (“trakasti” oklopi).
Kakva su to zapravo bila ojačanja na sarmatskim šlemovima? Ojačanja u obliku metalnih traka zakivana su na osnovu kupaste kalote i to na nekoliko načina. Uobičajena tehnika bila je da se trake postavljaju vertikalno sa vrha šlema do oboda, u rasporedu meridijana, na jednakom rastojanju. Pored toga, dodatne trake često su stavljane negde na polovini šlema i to horizontalno, tako da obuhvate čitav obim šlema. Time se dobijala mreža ojačanja pomoću kojih je šlem mogao da izdrži znatno snažnije udare i opterećenja od običnog kupastog metalnog šlema.
Sarmatski kupasti šlemovi su imali dodatni značaj u istoriji ratovanja jer su tehnologiju i oblik njihove izrade preuzeli Rimljani i to u onim vekovima kada su se prvi put susreli sa teško oklopljenim konjanicima evroazijskih ravnica (prvi vekovi nove ere). Stižući u dodir sa civilizacijama Grka i Rimljana, kupati sarmatski šlem sa trakastim ojačanjima dobio je vremenom jednu veoma bitnu konstruktivnu komponentu - štitnike za obraze - koji su se posebno izrađivali i kačili na šlem pomoću kukica i zakivaka. Štitnici za obraze znatno su poboljšali zaštitu lica pa je teško oklopljeni konjanik sada bio još bolje zaštićen od bočnih posečnih ili probodnih udaraca protivnika.
Sarmatski trakasti šlem je u toj meri bio konstruktivno kvalitetan i efikasan u zaštiti konjanika da su Rimljani u velikom broju preuzeli njegovu izradu i primenu tokom perioda poznog carstva. Sarmatski šlem je u to vreme bio možda i najpopularnija vrsta šlema za rimske konjanike posle šlema sa grebenom (eng. Ridge helmet). Iz brojnih rimskih kolonija i utvrđenja po Evropi danas nam je arheološki poznat najveći broj trakasto ojačanih šlemova, daleko veći broj nego iz ravnica Istočne Evrope.
Sarmatski trakasti šlem je sa svoje strane poslužio kao direktni uzor za izradu alanskih kupastih šlemova koji su vrlo brzo preuzeli i brojni narodi ranog Srednjeg veka Evrope (prvenstveno Germani), a koji je nazvan spangenhelm.
Spangenhelm je reč germanskog porekla jer su germanski narodi vrlo rano u svojoj istoriji (prvi prvom kontaktu sa nomadskim civilizacijama istoka, početkom nove ere) preuzeli zaštitnu opremu konjanika. Spangen naravno znači traka. Germanski spangen šlemovi uveli su tu novinu što su imali štitnike za nos - nazale, a često i pridodate verižne kapuljače, zavesice i druge oblike zaštite za vrat i donji deo leđa, izrađene od verižnog materijala.
Trake su spajale tri do šest gvozdenih ili čeličnih ploča (koje su ranije kod Sarmata izrađivane i od bronze). Okvir je imao kupasti oblik koji je pratio oblik glave u donjem širem delu da bi se pri vrhu skupljao u tačku. Prednji deo šlema često je imao nazal (štitnik za nos). Mlađi tipovi spangenhelma imali su štitnike za obraze od kože ili metala, mnogi i štitnike za oči koji su ličili na savremene okvire naočara, pa su zato dobili poseban naziv - “dvogled šlemovi”. Vrlo mali broj spangenhelma je umesto “naočara” imao punu masku za lice koja je u velikoj meri ograničavala vid.
Spangenhelm je bio vrlo popularan šlem iz dva prosta razloga: 1. Bio je prilično pouzdana i dovoljno dobra zaštita protiv većine napadačkog oružja tog doba;
2. Lako se proizvodio a dobijeni proizvod bio je relativno jeftin pa su ovim šlemom mogle da se opremaju šire mase ratništva.
Jeftina izrada je naravno sa druge strane imala i određene mane. Najveća mana bila je slabija otpornost šlema na udarce na linijama spoja metalnih ploča. Taj problem je vek, dva kasnije i doveo do toga da se spangenhelm zameni nešto kvalitetnijim šlemovima sličnog oblika ali izrađenih od jednog komada metala.
Spangenhelm je stigao u Zapadnu Evropu preko južne Rusije i Ukrajine, prateći prilično verno putanju kretanja Alana kroz Evropu, što nam i daje najveće pravo da rane primerke i tipove spangenhelma nazovemo alanskim. Do 6. Veka nove ere alanski šlem bio je najpopularniji šlem u Evropi i na Bliskom istoku. Njegova primena se u nekim delovima Evrope održala čak do 11. Veka, što se može videti na brojnim likovnim prikazima iz Srednjeg veka (kao što je čuvena fran cuskaTapiserija iz Bajea). Slični šlemovi napravljeni od više spojenih komada metalnih ploča prikazani su i u Morganovoj Bibliji iz 13. Veka.
Veoma je bitno spomenuti da su alanski spangenhelmovi poslužili kao uzor i za šlemove iz nešto kasnijeg Vikinškog doba Evrope kada su u velikom broju izrađivani na tlu Skandinavije i Velike Britanije (tzv. Severnjački šlemovi sa grebenom, anglosaksonski šlemovi, kopergejt šlemovi, pionirski šlemovi itd).
