ORUŽJE DANA 12.12.2014. GODINE – SAKS, GERMANSKI BODEŽ/NOŽ
Saks ili seaks je bila staroengleska i generalno germanska reč za nož. U savremenoj arheologiji pojam seaks se koristi konkretno i isključivo za tip bodeža i mača germanskih naroda u periodu ranog Srednjeg veka i najezde varvara na granice Rimskog carstva.
Ovakav tip oružja je naročito bio povezan sa germanskim narodom Saksa (Saksona, Saksonaca), po kojima je u stvari i nastao naziv, baš kao što je i reč franciska označavala sekiru (za bacanje) Franaka – drugog poznatog germanskog plemena. Na grobovima evropskih plemićkih porodica seaks je predmet koji se sastoji od zakrivljenog mača sa reckastim sečivom. Takav oblik se pojavljuje na primer u grbovima Eseksa i Midleseksa.
Kako je saks označavao jednu opštu porodicu oružja različitih namena (noževe) među predmetima u stvarnoj primeni vladalo je veliko obilje i raznovrsnost u obliku. Neke od opštih karakteristika saksa su međutim:
Jezičak za dršku u osi sečiva, na koji se stavljala drška od drveta, kosti ili roga;
Dugačko jednosečivo sečivo;
Saks se nosio vodoravno u kanijama na pojasu, sa vrškom usmerenim nagore.
Na širokom području naseljavanja Germana u periodu od 450. Do 800. Godine nove ere definisani su sledeći tipovi saksa:
Dugački uski saks;
Kraći masivniji saks – često je imao oblike zmija ugravirane na sečivu, i metalne drške. Sečivo je blago izvijeno;
Lagani široki saks – sličan uskom saksu ali često nema metalne delove na dršci, i ima prostije dekoracije na sečivu, poput paralelnih linija. Sečivo je blago izvijeno.
Teški široki saks – ima proste dekoracije na sečivu i dugačku dršku od drveta (preko 20 cm dužine)
