ŽIVOTINJSKI MATERIJALI ZA IZRADU ORUŽJA

KRZNO I KOŽA ZA ZAŠTITU TELA

Preci savremenih ljudi su još kao dvonožni hominidi koristili divlje životinje, najpre u svojoj ishrani. Kako se Čovek razvijao otkrio je da ostatke ubijenih životinja koje ne može da pojede može da iskoristi na brojne druge načine. Tako je pre svega, oponašajući same životinje, uvideo da pomoću njihovog krzna koje bi obmotao oko svog tela može da održava sopstvenu temperaturu, što je postalo dragoceno otkriće tokom hladnih doba, i povećalo površinu planete na kojoj su ljudski preci mogli da se šire i opstanu. Krzno je takođe obezbeđivalo i izvesnu zaštitu od povreda, pa tako predstavlja na neki način i prototip prvog telesnog oklopa. Životinje čije je krzno, tj. kožu čovek mogao da iskoristi bile su recimo razne vrste divljih goveda (bizona), sitne stoke (divokoza, muflona), zatim velikih sisara (poput medveda, mamuta), životinja koje žive u vodi (foka, kitova), manjih sisara i glodara (vukova, lisica, zečeva, lasica, dabrova, divljih pasa, rakuna i sl.) itd.

Kompletno obučen praistorijski čovek od kože i krzna različitih životinja. Neandertalci su živeli tokom Ledenog doba na Zemlji pa su imali potrebu da se utopljavaju krznom životinja

KOSTI I VILICE

Od ubijenih divljih životinja su takođe ostajale kosti i zubi. Praistorijski čovek je otkrio da su oba ova materijala relativno tvrda i da se mogu iskoristiti kao alatke, pa tako naravno i kao oružje. U početku je naravno koristio cele kosti kao svojevrsne toljage, ali je kasnije naučio i da ih obrađuje i prilagođava u korisnije predmete.

Oštrenjem pomoću nekog drugog tvrdog materijala (recimo kamena) praistorijski čovek uspevao je da dobije oružja koja su imala prednost u odnosu na dotadašnja po tome što su bila oštra. Tako su nastali prvi noževi, bodeži i koplja od kosti, od kojih danas nažalost nemamo mnogo ostataka zbog tendecije kosti da propada tokom vremena. Neka plemena na Novoj Gvineji međutim i danas koriste oružje od kostiju.

Kosti za izradu alatki i oružja uzimane su od praktično svih vrsta životinja sa kojima je čovek dolazio u susret, počevši od riba, gmizavaca, ptica, sisara... Ima dokaza da su praistorijski ratnici koristili i kosti svojih ubijenih neprijatelja.

Bodeži od kosti kasovara (gotovo izumrle ptice neletača, poput Emua) sa urezanim ženskim figurama (simbolom plodnosti) sa Papue Nove Gvineje

Koplja načinjena od kosti mogla su da imaju izreckani vrh ili ravan (konusni, trouglasti, ovalni). Reckasta koplja od kosti su se češće koristila za lov i ribolov od ratovanja.

Što se tiče samih kostiju od kojih je pravljeno oružje u praistoriji uglavnom je uzimana butna kost, zatim ostale krupnije kosti, ali i vilica, od koje je pravljena čuvena čeljust-toljaga među severnomaeričkih urođenicima. Praistorijski ljudi koji su živeli na obalama mora i okeana takođe su veoma cenili kosti kita.

ROGOVI ŽIVOTINJA

Mnoge od životinja koje je čovek lovio imale su rogove, što je još jedan materijal životinjskog porekla koji se pokazao izuzetno vrednim u praistoriji, kako za izradu alatki, tako i za izradu oružja. Životinje od kojih su uzimani rogovi bile su divlja goveda (bizoni), razne vrste antilopa, divokoza, muflona, jelena, losova itd.

Kao i u slučaju kosti, rogovi su verovatno prvo korišćeni neobrađeni, kao proste toljage ali i kao koplja, jer su rogovi sami po sebi bili u određenoj meri zašiljeni. Materijal od roga, pored toga što poseduje određenu tvrdoću, jeste i elastičan u manjoj meri, pa je tako praistorijski čovek vrlo rano otkrio da duže komade rogova može da iskoristi kao lukove za koje bi vezivao životinjske dlake ili tetive, i tako ispaljivao primitivne strele.

Rogovi nekih vrsta (recimo losa) su imali dovoljnu osnovu i površinu pa je praistorijski čovek od njih mogao da napravi i glave za neke vrste primitivnih sekira/pijuka/čekića.

Rog jelena i oružja načinjena od ovog materijala, nož (sa koricama od jelenje kože), sekira i ratni čekić

SLONOVAČA

Slonovača je vrlo poseban i vredan materijal koji se dobija od kljova slonova, tako da je praistorijski čovek mogao da koristi ovaj materijal samo u onim delovima sveta gde je imao priliku da se susretne sa ovim velikim sisarima. Međutim preci slonova, mamuti živeli su u Ledenom dobu na velikim delovima svih današnjih kontinenata tako da sa pravom možemo da pretpostavimo da je slonovača bila jedan od značajnijih materijala u izradi alatki i oružja u praistoriji. Sa ovim materijalom možemo povezati i kljove nekih drugih životinja, poput divljeg vepra, morža, nilskog konja, nekoliko vrsta kitova, itd, čiji je sastav vrlo sličan.

Od slonovače su se uglavnom izrađivali noževi, bodeži i vrhovi za koplja.

Inuirski nož od kljove narvala, indijski bodež od slonovače i afrički vrh koplja od slonovače

ŠTAVLJENA KOŽA

Štavljenje je proces koji je Čovek naučio na prelazu iz praistorijskog u civlizovano doba. Prvi dokazi o štavljenju kože ukazuju da su ljudi koristili ovu tehniku 7000. godina pre nove ere. Štavljenjem se dobija materijal koji je dosta otporniji i jači od obične odrane kože, a takođe i trajniji, to jest ne truli tako brzo, što je bio i glavni razlog primene štavljenja. Štavljena koža je kao takva mogla da se iskoristi za izradu brojnih predmeta od kojih su nama najzanimljiviji ratni štitovi. Ovakvi štitovi prave se od pamtiveka tako što se preko rama od pruća ili trske razvlači štavljena koža životinja pri čemu se dobija prilično čvrsta i otporna površina.

Najpoznatiji štitovi od štavljene kože potiču iz Afrike, i to od plemena Masai, Zulu, Luo, Kikuju itd. Ovakve vrste štitova uglavnom su pravljene od kože afričkih vrsta goveda.

Afrički štitovi od štavljene kože. Masai, Zulu, Luo i Kikuju štitovi.

OSTALI ŽIVOTINJSKI MATERIJALI

U ostale životinjske materijale koji su se koristi za izradu hladnog oružja u praistoriji možemo da nabrojimo:

* dlake, pojedinačne ili upletene dlake mnogih životinja služile su kao veze, konopci i strune za neka oružja, poput primitivnog luka kod kojeg je najčešće korišćena dlaka konja.

* iznutrice životinja, mogle su da se iskoriste za pravljenje lepila pomoću kojeg su se određeni delovi oružja, poput kamene glave i drvene držalje, pričvršćivali i spajali.

* oklop nekih životinja, poput većih kornjača ili armadila mogao je da se iskoristi za izradu vrhova za strele i koplja, ili za štit, što ilustrujemo primerom.

* otrov životinja, kojim su se premazivali vrhovi strela i koplja. U životinje koje sadrže otrov može ubrojiiti mnoge vrste insekata, nekih riba, gmizavaca...