SEOBE DORANA - MRAČNO DOBA GRČKE
Seoba plemena u basenu Egejskog mora, koja je uzela velikog maha u XII i XI veku p.n.e. treba posmatrati kao posledicu neravnomernosti socijalno-ekonomskog razvitka njenih susednih oblasti. Najbitnije pomeranje naroda nazivamo “Invazijom Dorana”. Dorska plemena su prvobitno živela na severnom obodu Mikenske civilizacije, u severnoj Grčkoj, Makedoniji i Trakiji. Ona su odatle u velikom broju krenula na jug, potiskujući pritom domorodačke narode koje su uglavnom činila različita Ahajska plemena, Pelazgi i Krićani.
Do ovog migratornog kretanja došlo je do porasta proizvodnih snaga među Doranima, što je izazvalo prvu stvaranje klase plemstva odnosno elite, vladara i gospodara, sa jedne i potčinjenih slojeva seljaštva sa druge. Težnja za sticanjem zemlje i bogatstva terala je Dorane ka bogatim gradovima juga. Njihovo kretanje je olakšavala i činjenica da je Mikena odavno prošla zenit svog razvoja i bila u fazi društvene stagnacije i propadanja. Vojske Mikenskih gradova nisu bile ujedinjene i nisu uspele da zaustave ratoborne stočarske narode sa severa.
Do ovih dešavanja došlo je 60 godina posle pada Troje, dakle 1120. godine okvirno. Međutim, ovaj proces trajao je više decenija pa čak i narednih vekova, a takođe je imao i “preteče” u vidu Dorskog osvajanja jednog dela Krita koje se već desilo pre Trojanskog rata o čemu nam Homer priča u Ilijadi.
CIVILIZACIJA: MRAČNO DOBA GRČKE
