HLADNO ORUŽJE

ZAŠTITNO (ODBRAMBENO) ORUŽJE GRČKA U MRAČNO DOBA

Stari Grci ranog Gvozdenog doba, u to vreme još uvek plemenski podeljeni na stare Ahajce, Pelazge, Minojce, Minijce i Lelege (koje smo zbirno nazivali Mikenjanima), Dorane, Eoljane i Jonjane nisu koristili mnogo drugačije tipove i vrste zaštitne i odrambene ratne opreme od poznih mikenskih tipova, zatim onih koji su korišćeni u Trojanskom ratu, kao i one koje su koristili pripadnici Pomorskog naroda. To su dakle uglavnom bile različite vrste metalnih i kožnih prsnika, zatim okrugli i usečeni štitovi, metalni šlemovi za glavu i štitnici za noge. Pored ovog međutim počeo je da se javlja i primenjuje novi i lakši tip oklopa za telo koji su sami Grci nazivali linotoraks.

METALNI ZVONASTI PRSNIK - Zvonasti prsnik je tip prsnika koji je korišćen krajem bronzanog doba, a koji je u celosti izrađen od metala, po čemu se znatno razlikuje od linotoraksa. Možemo pretpostaviti da je zvonati prsnik bio stariji tip oklopa za telo do linotoraksa. Kao takav moguće je da je nastao kao unapređenje I razvoj dendranskog tipa oklopa. Zvonasti prsnik nije bio bogzna koliko prefinjen I na dnu se završavao ojačanim ravnim okruglim obodom, ponekad I kao otvor levka, koji je nalikovao zvonu, po čemu je I dobio naziv. Pravljen je od najmanje dve ispupčene metalne ploče, prednje I zadnje, koje su zakivcima spajanje na bokovima.

LINOTORAKS - To je oklop odnosno prsnik koji pokriva ramena I vezuje se na grudima, a glavni komad opreme obavija telo I pokriva čitav torso. Takođe postoji I red pteriga oko donjeg dela koji pokriva prepone I gornji deo butina. Postoji I veći broj vaznih slika koje pokazuju metalne ljuskice preko nabrojanih elemenata. Neke od najčešćih teorija pravljenja linotoraksa odnose se na laminiranje ili preplitanje više slojeva lanene tkanine. Takav oklop bi verovatno imao negde između 12 I 20 slojeva. Druga teorija kaže da je linotoraks pravljen od kože, a možda I od nekih dodatnih materijala, ili kombinacije materijala.

DIPILONSKI ŠTIT - Dipilonski (“dvodelni”) štit je masivni veliki štit za zaštitu celog tela, u obliku usečene elipse, sa dva karakteristična useka na bokovima. Često se navodi kao prelazni oblik između mikenskog štita-osmice i Beotskog štita koji je korišćen u klasično doba Grčke. Zakrivljeni oblik I dimenzija štita omogućavale su zaštitu čitavog tela ratnika, uključujući I bedra uprkos bočnim usecima. 

HERCSPRUNG ŠTIT - To je veoma opšti naziv za grupu štitova okruglih metalnih koji su korišćeni u većem delu Zapadne, Centralne I Južne Evrope, uključujući Grčku I oblast Egeja.  Hercsprung štit uglavnom je pripadao čuvenoj Kulturi polja sa urnama (protoKeltima) ali takođe I Mikenskoj kulturi I grčkim plemenima koji su je nasledili. Pravljen je od bronze I obično je dekorisan ugraviranim (čekićanim) oblicima, često veoma detaljnim. Štitovi ovog tipa iz keltske kulture ukrašavani su koncentričnim krugovima koji su prekidani oblikom latiničnog slova V ili U.

ŠLEMOVI - Što se tiče šlemova koji su koristili ratnici gvozdenih naroda u Mračnom dobu Grčke, čini se da su u prvo vreme prihvatili tradiciju Mikene I koristili šlemove od veprovih kljova. Dorani I ostali gvozdeni narodi doneli su sa Balkana svoje metalne šlemove kao I sopstvene tradicije izrade zaštitne opreme. Među vladajućom ratničkom elitom održao se I prosti kupasti šlem, od bronze. Što se tiče perioda kada su Grčkom već u potpunosti zavladala gvozdena plemena sa Balkana, čini se da je glavni predstavnik šlema u to doba bronzani primerak nađen u Tirintu koji se datira na 1050. godinu p.n.e. Iako ga ovde nazivamo “bronzanim šlemom”  to je ustvari više bilo bronzano ojačanje koje se navlačilo preko kožne kape pa I samo zbog toga ima neobičan oblik.