HOMERSKA GRČKA - MRAČNO DOBA GRČKE
Za period velikih seoba grčkih plemena vezana je i pojava poznatih spomenika epskog stvaralaštva starih Grka—Ilijade i Odiseje. Sami Grci pripisivali su ova dela pesničkom stvaralaštvu slepog starca Homera. Danas se ipak zna da su oba epa stvarana postepeno i u toku dugog vremena. Pojedine epizode iz radnji ovih dela neosporno obeležavaju odnose i život koji je karakterističan još za mikensku epohu, dok je u većem delu ostalih našao svoj odraz tzv. “homerski period”; njega obično datiramo na period od XII-IX veka p.n.e.
Znači osnovni sadržaj poema nastao je u gvozdeno doba i odražava život Dorana. U to vreme mikenski dvorci su već odavno bili pretvoreni u ruševine, a mnoge socijalno-ekonomske karakteristike do temelja su izbrisane dorskom najezdom. Zbog toga se u samim epovima često mogu naći izrazi: “gvozdeni karakter” ili “gvožđe zove samo muževe” (u prevodu tera ih da se hvataju oružja).
Grčka se tako u gvozdeno doba pojavljuje razdrobljena i podeljena na klanove i rodove. Svaka zajednica živi svojim životom, svaka ima svoje upravne organe: vladara, veće starešina, narodu skupštinu. Pojedini rodovi tek s vremena na vreme ujedinjuju svoje snage radi zajedničkih poduhvata. To su tipične odike svih ranih gvozdenih društava.
Rodovsko uređenje Dorana, od XI do IX veka p.n.e. još nije dostiglo stepen državnosti. Međutim, u svakoj od mnogobrojnih zajednica već se ističu neki elementi državnog uređenja. U svakoj zajednici postoji kralj—bazileus, veće starešina (geronata) i narodna skupština. Kraljevi homerske epohe bili su vođe pojedinih plemena, vojskovođe svojih saplemenika u ratu. Najveću vlast kralj je imao tokom ratnih pohoda.
