AHILOVA RATNA OPREMA
Po starogrčkoj mitologiji Ahil je bio veliki ratnik,kao i glavni lik i najveći heroj u Homerovoj Ilijadi koja opisuje Trojanski rat. Ahil je po svom poreklu bio polubog—njegova majka bila je nimfa Tetida a otac Pelej, kralj Mirmidonaca. Ahilovo najslavnije delo tokom Trojanskog rata bilo je ubistvo trojanskog heroja Hektora, ispred kapija ovog grada.
Glavno Ahilovo oružje u Trojanskom ratu bilo je koplje. Ahil je nosio neuobičajeno veliko koplje za koje Homer kaže da nijedan drugi grčki heroj nije mogao da podigne. Pored toga koristio je i mač, ali je on bio tek sekundarno oružjeu odnosu na koplje.
Na taj način Ahil se prikazuje kao tipični predstavnik teške pešadije u staroj Grčkoj u Bronzanom dobu, kod koje je koplje zaista igralo preovlađujuću ulogu i gde je bronzani mač, preciznije bronzani bodež, korišćen u borbi prsa u prsa onda kadabi dužina koplja onemogućavala njegovo efikasno korišćenje. Na isti način bili su opremljeni i Ahilovi Mirmidonci kojima je ovaj zapovedao.
Što se tiče defanzivnog oružja, Ahil je nosio metalni prsnik ili preciznije oklop, štitnike za potkolenice, bronzani šlem i štit. Međutim, kada je Hektor ubio njegovog rođaka Patrokla obučenog u Ahilovu ratnu opremu,on mu je uzeo sve navedene stavke kao ratni plen.
Pretpostavlja se da je Ahil na početku nosio tipični ahajski oklop, sastavljen od prsnika, naramenica i kaiševa. Na osnovu primeraka pronađenih u Dendri i Tebi možemo pretpostaviti postojanje dodatnih različitih elemenata koji su se povezivali vezicama i kaiševima.
Prvi Ahilov oklop bio je u sjajnoj bronzi, sa šarama u obliku zvezdica. Oblik zvezdica je tehnikom kovanja utisnut na oklop da bi zatim bio premazan crvenom bojom, koju su obožavali Ahajci.
Drugi svoj oklop Ahil je nosio upravo protiv Hektora koji mu je preoteo prvi. U poređenju sa prvim bio je lakši i bolje iskovan. I ovaj oklop imao je zvezdice, što je bio porodični amblem Ahila i njegove kuće. Drugi oklop bio je ofarban u crveno, sa zlatnim i srebrnim detaljima.
Zbog krađe ratne opreme Ahil je dobio novi set oružja od svoje majke Tetide, još bolji, onaj koji je napravio bog Hefest. Ta druga ratna oprema je bila magična i naravno sasvim izvan tehničkih mogućnosti tadašnjih Mikenjana, ali sasvim istog oblika i funkcije.
Homer daje detaljni opis šara koje krase Ahilov božanski štit. Počevši od središta štita i idući ka spolja, sloj po sloj, štit je dekorisan na sledeći način:
Zemlja, nebo i more, sunce, mesec izvezde;
Dva prelepa grada prepuna ljudi
Polje koje se ore po treći put (plodna zemlja);
Kraljevo imanje sa bogatim rodom;
Vinograd u kojem se vrši berba grožđa;
Krdo goveda sa rogovima—vodećeg bika napada par lavova koje pokušavaju da oteraju gonič stoke i njegovi psi;
Slika farme ovaca;
Krug za obredni ples u kojem igraju mladi momci i devojke;
Velika oluja na okeanu.
Ahilov štit može se tumačiti na više različitih načina. Jedno od tumačenja glasi da je štit prosto fizička kopija spoljašnjeg sveta. Slojevi štita jesu nizovi suprotnosti—rat i mir, posao i proslave itd. Ove presečne antiteze čine oblik civilizovanog i uređenog sveta.
Opis štita u Ilijadi pada između bitke za Patroklovo telo i ponovnog ulaska Ahila u Trojanski rat, pa se može tumačiti i kao “smiraj pred oluju”, služeći da naglasi brutalnost nasilja tokom Trojanskog rata. Takođe služi da podseti šta će sve ljudi izgubiti jednom kada Troja padne.
Ahilova ratna oprema bila je predmet spora između druga dva grčka heroja - Odiseja i Ajaksa. Obojica grčkih junaka želela su da ga preuzmu nakon smrti Ahila, i držeći govore trojanskim zarobljenicima o tome ko je bio najhrabriji junak u Trojanskom ratu, posle Ahila naravno. Ovi su odlučili da je to bio Odisej. Iznerviran, Alaks je prokleo Odiseja zbo toga. Zatim je pao u takvo jarosno ludilo da je na kraju izvršio samoubistvo.
