DUSAK I HENGER
Sredinom perioda evropske renesanse pojavljuju se brojna oružja koja međusobno liče i dele slične karakteristike. Dusak je naziv za jednu vrstu dugačkog sečiva koje je korišćeno u periodu pozne Renesanse, od 16. do kraja 17. Veka, i to ponajviše na teritoriji Nemačke i Habzburške monarhije.
Takođe je korišćen i naziv dusaž, odnosno dusadž, što je sve vuklo poreklo od češke reči “tesak” što je značilo (mesarski) nož ili satara. Funkcionalno ovo oružje stoga najviše možemo porediti sa langmeserom, ali i sa nekim drugim “sabljolikim” oružjima. Drška dusaka često je bila zakrivljena unazad ka sečivu kako bi pravila hvat i štitnik za podlakticu, što je dosta ličilo na antičko grčko oružje makairu, kopis ili falkatu.
Po ovoj analogiji može se već zaključiti da se radilo o masivnom sečivu sa funkcijom posecanja i odsecanja koje je najviše nalikovalo kutlasu ili sablji, drugim tipovima dugačkih sečiva koja su bila popularna u to doba u Evropi. Dusak je imao jednu posečnu ivicu i nošen je viseći sa opasača na desnom boku. Zbog toga je ovo sečivo često mešano sa drugim tipovima pobočnih oružja (“side-arm”) koja su nosili i pripadnici vojske ali i običnog građanstva, u svrhe samoodbrane.
Dusak je pored ovoga korišćen i za vežbanje mačevanja pa će kasnije postati uzor na osnovu kojeg su pravljeni prvi sportski mačevi u začecima razvoja takmičarskog mačevanja u Nemačkoj i centralnoj Evropi.
Veoma slično ili čak identično oružje dusaku bio je tzv. henger (“viseći mač”) ili hengil. Henger se pojavio krajem 15. Veka u Engleskoj i delovima Francuske, i bio je to jedan tip mača nalik falkionu. Prvi tipovi falkiona međutim pravljeni su sa svrhom probijanja teških oklopa dok su hengeri bili posečno/odsečna oružja, baš kao i dusak.
Henger je imao jednu posečnu ivicu, dok su štitnici tvorili karakteristični oblik latičnog slova S. Takođe je bio čest i dodatni štitnik za podlakticu, odnosno korpa. U suštini ovi mačevi su bili veoma slični kraćim sabljama i langmeserima. Obično su bili pravostrani, ali je biloi i blago zakrivljenih tipova.
Što se tiče naoružavanja vojnika tadašnjih armija čini se da je henger bio popularno oružje strelaca i teških kopljanika, a u borbi se koristio u paru sa manjim baklerom (okruglim ručnim štitom).
