BOJNE SEKIRE BLISKOG ISTOKA U BRONZANOM DOBU
Epsilon (€) sekire sa dužim držaljama, bile su svojevrsne helebarde bronzanog doba. Epsilon je u stvari predstavljao posečni tip sekire (za razliku od kasnijeg i naprednijeg probojnog tipa). Posečna sekira je efikasna protiv neprijatelja koji ne nose oklop za telo i šlem, što je bio čest slučaj u Egiptu, ali nešto manje u Kanaanu i Mesopotamiji jer su tamošnji ratnici ponekad nosili oklop a vrlo često i šlem.
Egipatska pešadija naoružana epsilon sekirama obično je slata u boj tek kada bi neprijatelje oslabeli strelci. Epsiloni su bili efikasniji u posecanju i dokrajčivanju ranjenih i uspaničenih protivnika nego u proboju bojnog poretka i odlučivanju o ishodu bitke. Detaljnije o epsilon sekirama možete pročitati na OVOJ STRANICI.
Epsilon sekira, izumljena na samom početku Bronzanog doba razvila se vremenom (na početku tzv. Srednjeg Bronzanog doba) u “sekiru sa okcima”. Okca su zaostala karakteristika nastala od prostora između dve unutrašnje krivine kraka epsilon sekire, i služila su da se sekira zadnjim krajem pričvrsti i poveže sa drškom.
Ova promena pratila je zahtev za prelaskom sa posečne na probojnu sekiru jer su se na bojištima pojavili napredniji tipovi zaštite za telo ratnika — konkretno ljuskasti oklop i kupasti bronzani šlem, protiv kojih je obična epsilon sekira bila nemoćna. Dakle, glava epsilon sekire morala se na neki način izdužiti, zašiljiti i jače pričvrstiti za dršku. Rešenje je, barem u prvo vreme, nađeno u sekiri sa okcima, iako je ono bilo daleko od idealnog.
Dalji razvoj sekire sa okcima pratio je promenu dve karakteristike: dužine glave sekire i prečnika okca, tj. glava je postajala sve zašiljenija, odnosno duža u poprečnom smeru, kao što su i okca postajala sve manja.
Krajnji razvojni oblik sekire sa okcima postala je tzv. Kljunasta sekira sa revolucionarnom karakteristikom - cevi, tj. prorezom za ubacivanje celog obima drvene drške u metal. Na taj način je glava sekire znatno jače spajana sa drškom a kljunasta sekira imala je daleko bolje probojne karakteristike.
Kljunasta bronzana sekira je izumljena na teritoriji današnjeg južnog Izraela početkom II milenijuma p.n.e. Ona je bila suštinski bitan deo ratne opreme kanaanskih pešadinaca. Glava od bronze stavljana je na dršku,od nekog tvrdog drveta, recimo jasena.
Glava sekire je dodatno pričvršćivana kožnim vezama koje su prolazile kroz dodatne proreze u metalu i obmotavale se oko glave sekire i drveta drške. Ovakav oblik sekire i način vezivanja glave mogao je vrlo lako da probije bronzani šlem i oklop za telo protivnika.
Ovakav tip oružja je bio u toj meri efikasan a pritom i jednostavan za izradu da je dugo zadržao svoj oblik čak i u Gvozdenom dobu (gde je glava naravno pravljena od gvožđa).
