EGIPATSKI TORANJ ŠTIT
Egipat je autohtona kultura Afrike i kao takva je primala kulturne uticaje sa ovog kontinenta, uglavnom u dodiru sa negroidnim stanovništvom juga kao i sa pustinjskim nomadima. Veliki štitovi, poput onih koji su milenijumima nakon toga ostali u primeni među zaostalim plemenima Afrike, korišćeni su intenzivno i u Egiptu, naročito na početku razvoja ove civilizacije. Zbog toga ovaj tip štita možemo nazvati i velikim afričkim štitom.
Međutim kada bi se egipatski ratnik branio u borbi prsa u prsa protiv neprijatelja sa sekirom ili kopešom, manji štitovi koji su se lakše nosili, bili su bolje rešenje. Tako su veliki štitovi u Egiptu nestali iz primene već tokom II milenijuma. p.n.e.
Ovakvi štitovi bili su visine samog čoveka, i teži od mediteranskih okruglih tipova, što je otežavalo njihovo nošenje i usporavalo ratnika, a takođe i ograničavalo njihovo vidno polje. Zaštita je povećana na račun napada. U 20. veku p.n.e. u vreme kada Egipćani još uvek nisu došli u dodir sa narodima Male Azije i Mediterana, veliki štitovi iza kojih je mogla da se sakloni čitava ljudska figura davali su dobru zaštitu od kiše strela.
Štitovi su pravljeni tako što je ram bio oddrveta ili trske preko kojeg se stavljala zategnuta koža, što je davalo iznenađujuće dobru otpornost na udarce. Glavna osobenost egipatskog štita uodnosu na preovlađujući “afrički” tip bio je njegov gotovo pravougaoni oblik, gde je donja ivica imala oštre uglove a gornja manjeili više zaobljene.
Vremenom se međutim štit egipatskog atnika smanjivao pa je tokom najvećeg dela Starog kraljevstva korišćen “srednji” štit od drvenog rama i kože. Kako je u međuvremenu “izmišljena” bronza ovakav štit srednje veličine dobio je centralno ojačanje od bronze, tzv. Pupak.
Štit je u starom Egiptu korišćen u većo jmeri od II milenijuma p.n.e. Kakva god bila korist od njega, on je ipak ograničavao ratnika u izboru napadačkog oružja koje može da koristi u borbi. Luk i strela su na primer zahtevali obe ruke. Zbog toga se vrlo rano u starom Egiptu javlja specifičan tip pomoćnih trupa na bojištima—nosači štitova ili štitonoše.
Nosači štitova su često pratili strelce. Ramzes II je na primer na ratne dvokolice stavljao vozača, strelca i nosača štita. To je sa svoje strane zahtevalo veće, teže pa tako i slabo pokretljive dvokolice.
