SUMER (MESOPOTAMIJA)

PRVA CIVILIZACIJA NA SVETU

Sumer (iz Akadskog Šumeru: zemljacivilizovanih kraljeva”) je prastaracivilizacija, ustvari prva kultura za kojuuopšte može da se upotrebi reč“civilizacija” u pravom značenju. Razvila seu južnoj Mesopotamiji, današnjem Iraku,tokom bakarnog i ranog bronzanog doba.Sumer je prvi put naseljen između 4500 i4000 godina p.n.e. od strane ne-semitskihnaroda-stočara koji su došli saseveroistočnih pobrđa i pomešali se sasemitima nizije stvarajući narod Sumera iliUbadijaca. Sumerani su prva civilizovanagrupacija naroda i plemena koji su isušivalimočvare radi poljoprivrede, razvijalitrgovinu i brojne druge privredne grane,uključujući primitivnu metalurgiju i izraduoružja.

Mapa najranijeg Sumera (oko 4000 godinap.n.e). Ova civilizacija se razvila na ušću Tigra i Eufrata uPersijski zaliv kao savez gradova.

DOBA U RAZVOJU SUMERA

Istorija Mesopotamije može se podeliti na sledeći način:

Neolitsko (mlađe kameno) doba: od 7000.do 5300. godine p.n.e. U ovom razdobljurazvijale su se kulture Jarmo, Hasuna,Samara i Halaf.

Bakarno ili kalkolitsko doba: od 5900. do 2900. godine p.n.e. U ovom razdoblju razvijale su se kulture Ubaida, Urukua I Jemdet Nasra.

Bronzano doba: od 2900. do 1100. godinep.n.e. U ovom razdoblju razvijao se klasični Sumer, Akadsko, Vavilonsko i Asirsko carstvo.

Gvozdeno doba: od 1100. do 700 godinep.n.e. U ovom razdoblju razvijalo se Novoasirsko, Novo vavilonsko i Ahemenidsko carstvo.

Gornja slika prikazuje lokacije kultura iz kamenog doba, Halaf, Hasuna i Samara. Donja karta prikazuje raspon najranijeg Sumera (narandžasto) i raspon kasnijeg Akadskog carstva (zeleno).

USPONI I PADOVI SUMERA

Sumerski gradovi države uzdigli su se tokompraistorijskog Ubaidskog perioda i periodadominacije grada Uruk. Sumerska pisana istorijaproteže se do 27 vekova p.n.e. Klasični Sumerzavršava se usponom Akadskog carstva u 23.veku p.n.e.

Nakon Gutijskog perioda odigrala se kratka“Sumerska renesansa” u 21. veku p.n.e ali je onaubrzo prekinuta invazijom semitskog narodaAmorita. Amoritska vlast trajala je do 1700.godine p.n.e kada je šira oblast Mesopotamijeujedinjena pod Vavilonskom vlašću. Sumerani suna kraju asimilovani u akadsko (asirsko-vavilonsko) stanovništvo.

Sumerski zigurat, najpoznatiji tip protomesopotamijske arhitekture, građevina koja je imala pre svega sakralni značaj, kaoneka vrsta hrama. Razmenom ideja ovakav tipgrađevine poslužiće kao uzor jednog dana i mnogo grandioznijim egipatskim piramidama

KONSTANTNO STANJE RATA

Period od najvećeg interesa za istorijuratovanja jeste onaj od 3000. do 2316.godine p.n.e, datuma kada je Sargon Velikiujedinio celi Sumer (sve gradove države) ujedno veliko carstvo. Ovaj period sekarakteriše gotovo konstantnim ratovimameđu glavnim gradovima-državama, kao iprotiv stranih neprijatelja.

Među najčešćim stranim neprijateljima bilisu Elamiti, stočarski narod sa severa nanižem stupnju razvoja. Sukob izmeđuSumerana i Elamita verovatno datira još izneolita, ali je prvi zabeležen primer rata bio2700. godine p.n.e kada je Mebaragesi,jedan od bitnijih ranih kraljeva Sumerapreduzeo ratni pohod protiv Elamita ipoharao njihovu čitavu zemlju.

Sumerska scena I deo, ulje na platnu od nepoznatog autora. Prikaz scene ratovanja u starom Sumeru.

Gotovo konstantno stanje rata između gradova država u Sumeru podstaklo je razvoj vojne tehnologije i tehnike znatnobrže nego na drugim delovima sveta utom dobu. Iz 2525. godine potiče prvi grafički prikaz ratovanja koji je urađen u Sumeru da bi se proslavila pobeda grada Lagaša nad Umom. Ovaj događaj je slikama opisan na Steli lešinara, koja je dobila takav naziv jer između ostalogpokazuje ptice lešinare kako rastržu tela palih vojnika na bojištu.

Stela prikazuje kralja Lagaša kakopredvodi falangu pešadije sačinjene odoklopljenih ratnika sa šlemovima,naoružanih kopljima. Kralj, sa bronzanomnavlačnom sekirom (eng. Socketedaxe) vozi borna kola koja vuku četirimagarca. Na donjem delu Eanatum držisrpasti mač.

Sumerska scena II deo, ulje na platnu odnepoznatog autora. Prikaz scene ratovanja u starom Sumeru.

Stela pokazuje da su se sumerske trupe borile u formaciji falanga, organizovanih u šest dubokih redova, sa osam ljudi na čelu. Slična formacija korišćena je kasnije u Staroj Grčkoj. Borba u falangama zahteva obuku i disciplinu, što znači da su ljudi na slikama bili profesionalni vojnici.

Tipična vojska kamenog doba gde se ljudiprivremeno okupljaju da bi se prevazišlaneka privremena kriza jasno je prevaziđenai nadmašena u Sumeru. Iz pisanih izvoraznamo da su kraljevi gradova-država održavali skromne stajaće vojske od po 1000 ljudi u svakom trenutku. Međutim i ta brojka je za državu bila ogroman trošak jer su vojnici dobijali punu ratnu opremu, to jest prestalo se sa dotadašnjom praksom da svako nosi u borbu ono što sam može da nabavi, pa u izvesnom smislu možemo govoriti i o standardizaciji oružja i vojne opreme.

ORUŽJE SUMERSKIH VOJNIKA

Vojna oprema sumerskih vojnikasvakako nije u samom početku bilanaročito raznovrsna ili superiorna uodnosu na oružje susednih naroda iplemena. Mnogo je verovatnije da je onobilo vrlo slično ako ne i identičnoprimitivnom oružju ostalih naroda kojesvoje korene vuče iz kamenog doba. Utom smislu u kontekstu najranijeg oružjaSumera možemo pre svega govoriti o:

· toljagama, ali i njenim naprednijimvarijantama i zamenama –kamenim, bakarnim i bronzanim buzdovanima;

· Grubo obrađenim metalnim bodežima;

· kamenim kopljima koje postepeno zamenjuju bakarna i naročito superiorna bronzana koplja

· zatim o luku na koga izum metala nije mnogo uticao i koji je zadržao svoj oblik ifunkciju od kamenog doba, ali i pojavanove vrste luka –kompozitnog luka koji je mogao biti manji a moćniji od običnog;