GALEA - RIMSKI ŠLEM
Galea je bio latinski naziv za šlem. To je dakle bio opšti pojam kojim su nazivani brojni i različiti tipovi vojnih ali i specijalnih (poput gladijatorskih) šlemova koje su rimski vojnici koristili od prastarog mitskog doba do perioda carstva. To su naravno najčešće bili šlemovi veoma nalik ili identični sa onima iz drugih susednih mediteranskih i evropskih civilizacija, ali postojali su na primer i mirmilonski šlemovi sa maskom za lice i gizdavim dekoracijama koji su odstupali od opšte šeme konstrukcije i izgleda.
Rimska vojska je bila dobro opremljena a legionari su nosili punu zaštitu za tela, pa je Rim proizvodio veliki broj šlemova za svoje potrebe, u organizovanoj privredi koja je dosta nalikovala savremenoj industrijskoj proizvodnji. Međutim, čak i u periodu carstva nije postojala neka opšta standardizacija šlemova; mnogi tipovi posuđeni su i preuzeti od Gala, Dačana ili Persijanaca na primer, pa je u svakom trenutku vladalo veliko šarenilo oblika, dimenzija i funkcije.
Na samom početku razvoja rimske vojne tehnologije, šlemovi rimskih vojnika bili su pod najvećim uticajem Etruraca, koji su koristili razne vrste kupastih šlemova, poput Negau i Vetulonskih šlemova (koji smo već opisivali).
STRANICA O ETRURSKIM ŠLEMOVIMA: http://prevodnenad.wix.com/hladnooruzje…
Grci sa juga takođe su imali nemerljiv uticaj na Rimsku vojsku pa je na primer preteča Halkidskog šlema, tzv. Atički tip, bio masovno korišćen od strane viših vojnih oficira rimske vojske sve do kraja carstva. Takav šlem danas smatramo tipično rimskih iako je potekao u staroj Grčkoj.
STRANICA O HALKIDSKOM ŠLEMU: http://prevodnenad.wix.com/hladnooruzje…
I na kraju, Gali su narod koji je podosta uticao na primenjene tipove šlemova među Rimljanjima, pa su tako rimski vojnici nosili ono što su zvali “kraljevskim galskim šlemovima”, ustvari različite vrste konjaničkih oblih, kupastih i Montefortino šlemova. Pored toga, opšte je prihvaćeno da su Etrurci i Kelti (Gali) prvi počeli sa primenom verižnog oklopa koji je mogao da se koristi i za ojačavanje šlemova, što su takođe Rimljani preuzeli od njih.
Kulus šlem je za razliku od preuzetih tipova šlemova bio tipično rimski “izum” iako se dosta oslanjao na starije tipove galskih šlemova. Kulus se pravio od mesinga, i dosta je ličio na Montefortino konjičke šlemove, sa kojim je delio niz zajedničkih karakteristika, poput “kačketa” koji je ustvari bio štitnik za vrat i držao se na temenu a ne na čelu. Taj “temeni kačket” je ponekad bio iznenađujuće veliki i dugačak, i praktično štitio čak i gornji deo leđa od udaraca protivnika.
Vizuelno prepoznatljiva karakteristika kulusa bilo je i čeono ojačanje u vidu polukružnog metalnog isečka koji se stavljao iznad čeonog ruba šlema. Pored toga, kulus šlem je bio prilično jednostavan, što je olakšavalo njegovu primenu. Imao je oblik polulopte, sa dodacima i centralnim temenim špicem - držačima za krestu. U “dodatke” su spadali gotovo obavezni štitnici za obraze koji su se kačili pomoću zakivaka, kao i štitnik za vrat u obliku jedne polumesečaste ploče.
Kulus šlem je posle par vekova zamenjen sa rimskim “imperijalnim” ili carskim šlemom, što je bio unapređeni tip keltskog uzora ili modela.
