ORUŽJE DANA 04.11.2015. GODINE - ODBRAMBENI SAMOSTREL
Odbrambeni samostreli pojavili su se u 14. veku, i to najpre u Engleskoj gde je njihova primena zabeležena još 1301. godine. Tada su se nazivali bedemski ili utvrdni samostreli iz čega je jasna njihova namena. Naime, ove bacačke sprave korišćene su za odbranu utvrđenja i bedema postavljanjem na odgovarajući odbrambeni položaj.
Opisan na ovaj način, odbrambeni samostrel se nije nešto suštinski razlikovao od balisti, osim što je njegova namena bila odbrambena a ne napadačka (kao što je to kod balisti češće bio slučaj), i što je po konstrukciji bio sličniji (odnosno isti kao) običnom samostrelu.
Obrambeni samostreli postavljali su se na fiksirane platforme, ali ponekad i na vučna vozila odnosno platforme sa točkovima čime se dobijala mogućnost premeštanja ove bacačke sprave na ono mesto gde će najbolje zaštiti utvrđenje od napada neprijatelja. Raspon kraka ovih samostrela mogao je da bude veliki, kao što je to na primer slučaj kod ratne mašine iz Frajburga u Nemačkoj. Taj primerak imao je širinu od 13 stopa odnosno oko 4 metra, dok je za neke druge sprave navođena širina od čak 6 metara!
Iz Engleske se primena odbrambenih samostrela prebacila i na kontinent, i to ponajviše u Francusku i Nemačku. U Nemačkoj je u jednom periodu istorije svaki grad morao po zakonu (gradskim poveljama) da upošljava barem jednom majstora za izradu lukova. U Hamburgu je na primer takav majstor bio u obavezi da pravi četiri velika samostrela godišnje, a plaćano mu je dodatno za svaki bonus primerak.
Iz ovoga vidimo da su odbrambeni samostreli bili veoma skupe i komplikovane mašine za izradu, ali da je njihova primena bila veoma korisna i efikasna. Veliki samostreli i baliste terali su strah u kosti oklopljenim vitezovima jer su bez problema probijali njihovu zaštitnu opremu, pa je i najobičniji seljak obučen u primeni bacačke sprave mogao vrlo lako da ubije plemićkog viteza sa preskupom ratnom opremom.