STARIJI TIPOVI GRČKIH BOJNIH KAPA I ŠLEMOVA
PETASOS BOJNA KAPA - Petasos ili petasus je bio naziv za jednu vrstu narodne i bojne kape u staroj Grčkoj iz Klasičnog perioda. Danas se smatra da je poreklo ove kape bila Tesalija, i da se ona nosila u kombinaciji sa ogrtačem koji se zvao hlamis ili klamis, a koji ćemo opisati na nekoj narednoj stranici. Petasos je uglavnom pravljen od vune i filca, kože, ali i od upletenog pruća u nedostatku boljeg materijala. Kapa je bila široka i imala blago zakrivljeni obod.
Petasos su uglavnom nosili zemljoradnici i putnici, kao i svi oni drugi koji su dosta vremena provodili na polju i u prirodi, kao što je to bio slučaj i sa vojnicima, naročito onih iz nižih slojeva grčkog društva.
Zbog svog oblika petasos je imao i nadimak leteća kapa, i kao takva je bila simbol Hermesa, boga iz grčke mitologije koji je smatran velikim putnikom, glasnikom i kurirom, ali i špijunom. Što se tiče čisto vojne primene ovakav tip grčke kape uglavnom su nosili laki pešaci i čarkaši. Ona je značajna i iz tog razloga što je poslužila kao uzor za izradu metalnog šlema atinske i beotske konjice.
PILOS BOJNA KAPA - Pored petasosa čest oblik kape koji su nosili stari Grci, a naročito dorski naseljenici u Peloponezu i šire (pa tako i Spartanci) zvao se pilos. Pilos je međutim vremenom zadobio dvojako značenje - a) bojna kapa; b) stari tip kupastog bojnog šlema, gde je bojna kapa bila starijeg porekla i očito služila kao uzor za pojavu metalnog šlema gotovo identičnog oblika.
Piloška kapa je poticala sa Peloponeza, tačnije iz Mesenije, i svoj naziv duguje starom kulturnom i urbanom centru Pilosu koji je postojao još u Mikensko doba, da bi u vremenu stvaranja spartanske države bio razrušen i sveden na obim malog nerazvijenog sela. Pilos kapa je za razliku od petasosa bila bez oboda, a takođe se pravila od filca. Iz stare Grčke ovakav oblik kape prenešen je i u druge klasične civilizacije Mediterana, a veliku popularnost stekla je u starom Rimu.
Zanimljivo je da su postojale i manje varijante pilosa koje su se u staroj Grčkoj zvale pilidoni a u Rimu pileolusi, i dosta su ličile na ilirske plitke kape. Pilos je takođe dosta mešan i sa firigijskom kapom iako se od nje razlikovala po tome što nije imala zakrivljeni vrh. S obzirom da smo već obradili stare civilizacije Italije možemo primetiti da je piloska kapa ličila ili bila sasvim ista kao i venetske kape i šlemovi, što možda može ukazati na neko staro zajedničko poreklo Veneta i Dorana.
Baš kao i petasos piloške kape nosili su laki pešaci, za razliku od teških kopljonoša koji su preferirali metalne šlemove. Naročito je česta bila kombinacija piloske kape i eksomisa ili poludugačke bojne tunike među peltastima. U Sparti se međutim ni pripadnici poluteške pešadije nisu libili da nose pilosku kapu, zajedno sa velikim štitovima i kostobranima za noge.
PILOS BOJNI ŠLEM - Za razliku od današnje preovlađujuće predstave o spartanskim vojnicima koji su se borili pod korintskim tipom šlema, istorijski dokazi, kako likovni tako i arheološki, upućuju na to da je piloski tip šlema bio znatno zastupljeniji i češći u primeni, naročito u prvim vekovima razvoja spartanske vojne države. Pilos šlem je bio u masovnoj primeni od 8. do 5. veka p.n.e. u velikom delu Grčke, a takav šlem koristile su i mnoge druge mediteranske armije, naročito one koje su imale dodira sa grčkom kulturom, kao što su Kartaginjani, Etrurci i Italici.
Naročito je značajno primetiti da postoji velika sličnost između spartanskog pilos šlema i etrurskog Negau-Vetulonskog šlema koji smo već opisali, naročito sa “lonac” varijantama Negau šlema. Jedina značajna razlika u odnosu na etrurske šlemove bila je ta što piloski šlem nije imao prošireni donji obod.
Piloski šlemovi su prvenstveno pravljeni od bronze (95% od svih otkrivenih primeraka), nešto malo od mesinga i vrlo malo od gvožđa (1%). Čini se iz otkrivenih nalaza da su dimenzije pilosa bile standardizovane još u dubokoj starini, pa svi primerci međusobno liče kao jaje jajetu. Sama konstrukcija pravljena je od jedne bronzane ploče koja je zatim čekićanjem oblikovana u jajoliku formu. Dve ivice su na kraju spajane u fino izrađenu krestu. Pronađeni primerci pokazuju da piloski šlemovi nikada nisu imali štitnike za obraze, čime se razlikuju od kasnijih i naprednijih tipova bonih šlemova u staroj Grčkoj i Italiji. Prosti jajoliki oblik šlema je dodatno dopunjen jednim žljebom koji je zaokruživao ceo šlem, čineći tako “gornji” ili “lažni” obod.
Piloski šlem je prikazan mnogo puta na likovnim predstavama sa grčkih vaza kao glavna zaštita teških hoplita u 6. i 5. veku p.n.e. Sa tih slika vidimo da se na vrh piloa stavljala kresta u vidu konjskog repa, baš kao i kod etrurskih i keltskih konjaničkih šlemova. Kresta se na starogrčkom zvala lofos. Današnja pretpostavka je da pilos šlem potiče od kape istog oblika i naziva. Krajem 5. veka Spartanci su počeli da napuštaju piloski šlem i da sve više nose korintski tip šlema, da bi u 4. veku p.n.e. gotovo u potpunosti nestao sa bojišta stare Grčke, ponajviše zbog novih tipova kao što su atički i halkidski.
Jednostavnost piloskog šlema koji je bio u primeni tako dugo danas se može činiti čudnim, naročito ako se uzme u obzir da su Spartanci poznavali daleko složenije tipove šlemova, kao što je to bio recimo ilirski. Način na koji su se Spartanci borili međutim, zahtevao je neometan vid i što bolju pokretljivost, pa je jednostavni piloski šlem bolje ispunjavao te uslove od drugih zatvorenijih šlemova. Po drugoj teoriji, piloski šlem je bio oprema većeg dela Spartanske vojske dok su izuzetni pojedinci, poput ratnih vođa, ipak bili opremljeni kvalitetnijim komadima opreme.
