IBERIJSKI ŠLEMOVI

IBERIJSKE BOJNE KAPE (opšteg tipa) - Kako su Iberijci vekovima bili izolovani od glavnih tokova razmene vojne tehnologije u tadašnjem (Mediteranskom) svetu, zaštitna oprema njihovih ratnika bila je prilično primitivna u starijem Gvozdenom dobu. Prostiji tip zaštite za glavu je bila prosta bojna kapa od kože ili okovane kože. Postojala je međutim i varijanta gde je ispod kožne kapuljače nošen plitki bronzani šlem.

Strabon govori o tome kako su Lusitanci nosili šlemove od štavljene kože, sa krestom. Takve pisane izvore potvrđuju likovne predstave sa severa Španije i juga Francuske, na kojima se vide kape i kapuljače sa krestom.

TURDESTANSKA BOJNA KAPA - Poseban tip bojne kožne kape povezuje se sa južnim Iberijcima, konkretno sa onima iz države Tartesos i narodom Turdetani. Tartesos je bila polumitska država Iberijaca na jugu današnje Andaluzije u Španiji, pri ušću reke Gvadalkivir. Prvi put se pojavljuje u grčkim izvorima u 10. veku p.n.e. Tartesanci su imali svoj poseban jezik a njihova zemlja je bila bogata metalima, naročito kalajem, koji je bio veoma cenjen i skup zbog toga što se koristi u izradi bronze. Tartesos je ostvario veoma značajnu trgovinu sa Kartaginjanima koji su zbog toga u blizini ovog grada osnovali koloniju Gadir, današnji Kadiz.

Turdetani su, sa svoje strane, bili naslednici Tartešana na jugu Iberije, koji su se povukli nešto prema unutrašnjosti kopna jer su Kartaginjani ostvarivali sve veći uticaj na obali. Turdetani su međutim i dalje ostajali u stalnom kontaktu sa Grcima i Kartaginjanima. Njihov kralj Argantonios (“bogat srebrom”) dočekao je fokejske grčke naseljenike u 5. veku p.n.e. Turdetani su imali pisane zakone i plaćali su keltiberske plaćenike da se bore protiv osvajača, recimo Rimljana. Rimski izvori navode da su Turdetani bili najcivilizovaniji narod Iberije, ali zato i najpitomiji i najmiroljubiviji.

Turdetanci, i pored toga što nisu bili poznati kao veliki ratnici, ipak su dali izvesni doprinos u vojnoj tehnologiji. Njihove bojne kape razlikovale su se od drugih. Turdetanske bojne kape su imale produžetak sa temene strane koji je štitio vrat kao i sa štitnicima za obraze.

PLITKI ZAOBLJENI ŠLEM - Negde između bojne kape i šlema po svojoj konstrukciji našao je mesto iberijski plitki šlem koji je pravljen od bronze. Ovakav šlem imao je relativno jednostavan oblik, nalikovao je ilirsko-dorskom i drugim ilirskim šlemovima, a sa prednje strane imao usečeni obod za lice, slično dorskom i korintskom šlemu.

Mnogi od primeraka iberijskog plitkog šlema imali su i ojačanje u vidu metalne trake od čela do temena. Plitki zaobljeni šlem pravljen je od tankog bronzanog lima, pa je verovatno korišćen dosta i u kombinaciji sa kožnom kapuljačom ili bojnom kapom. Mnogi od primeraka imali su lepe dekoracije u keltiberskom stilu.

ŠLEMOVI SA KRESTOM - U kontaktu sa razvijenijim civilizacijama Mediterana i Evrope, kao što su to bili Kartaginjani, Grci, Kelti i Rimljani, Iberijci prihvataju savremenije tipove odbrambene ratne opreme. Keltiberi su tako pored kožnih bojnih kapa bili opremljeni i bronzanim šlemovima, različitih modifikovanih ili originalnih grčkih tipova, najčešće korintskog, sa nižom ili višom krestom.

Danas se pretpostavlja da je šlem sa krestom nastao usavršavanjem iberijskih kožnih kapa sa krestom, odnosno zamenom štavljene kože otpornijim materijalima kao što je to bila bronza. Takođe je moguće da je plitki zaobljeni iberijski šlem vremenom dopunjen krestom kako bi se lakše odbijali udarci odozgo (udarci koji dolaze od konjanika).

KELTIIBERSKI KUPASTI ŠLEMOVI (SA KONJSKIM REPOM) - Ovo su bili šlemovi konjanika i teško oklopljenih pešaka. Pravih arheoloških ostataka ove zaštitne opreme je vrlo malo pa se pretpostavlja da je šlem ipak bio relativno redak među Keltiberima. Njih su sasvim sigurno nosili samo plemićki ratnici. Diodorus Sikulus kaže da su Keltiberi nosili šlemove od mesinga ili bakra, sa crvenim konjskim repovima..