FALKATA ILI IBERIJSKA MAKAIRA

Najčuvenije iberijsko oružje, bilo je van svake sumnje, falkata, sečivo koje je nastalo od grčkog kopisa, oružja koje je sa svoje strane barem jezički, nastalo od grčkog kopeša. I pored ovog nasleđa na koji se pozivala, čini se da je sama reč bila skovana tek u 19. veku. Reč falkata je tako skovao Španac Fernando Fulgosio, po modelu latinskog izraza ensis falcatus - “srpasti mač” (koji se međutim više odnosio na grčko oružje harpu). On se odlučio za ženski oblik reči a ne za falkatus, jer se mač na španskom pisao i izgovarao espada. Naziv falkata se brzo odomaćio i ostao kao takav u literaturi.

Falkata se pravila od čelika i bila je veoma ubojito oružje, uglavnom zbog oblika svog sečiva. Rimski izvori govorili su o tome kako su falkate mogle da razbiju i probiju šlem, poseku kroz štit, i odseku čitavu nogu ili ruku protivnika. I pored toga, falkata nije bila naročito dugačka, tek 50 do 60 cm.

Falkata je bila glavno napadačko oružje Iberijskih ratnika (uključujući Keltibere i ostale narode Iberije), kao tipičan zakrivljeni mač Gvozdenog doba u oblasti Mediterana. Falkata je bila naoštrena samo sa donje strane na prvoj polovini sečiva od korena, ili čak i do dve trećine. Zatim je išao veoma šiljat vrh koji je bio oštar i sa gornje strane. Sečivo je pored toga imalo veoma debeo koren i veći deo mase u donjem delu, pa je zbog toga bilo veoma efikasno kako za posecanje tako i za probadanje neprijatelja. Falkatu su koristili i pešaci i konjanici.

Drška je kovana iz jednog komada zajedno sa sečivom, imala je zakrivljeni vrh (ovde ne možemo govoriti o jabučici) koji se okretao ka sečivu tvoreći tako veoma zgodan hvat. Krajni vrh ovakve drške bio je u obliku prstena ili glave životinje, a retki sačuvani primerci pokazuju da su falkate bile bogato dekorisane bakarnim, srebrnim i zlatnim žicama.

Za dršku su inače korišćeni materijali poput drveta, kosti ili roga životinja, od kojih su pravljene odgovarajuće pločice koje su zakivane za umetni jezičak od metala (gvožđa). Kod starijih primeraka falkate drška je bila u potpunosti zatvorena, dok mlađi primerci imaju prorez između korena sečiva i zakrivljenog kraja drške.

Falkatu su od Iberijaca kasnije preuzeli i Rimljani kao i većinu drugog oružja, iako ona nikada nije postala zvanični deo ratne opreme legionara. Rimljani su ovo oružje nazivali španski mač ili španska makaira, machaera hispana. Pored Rimljana i pre njih, slično oružje tome koristili su i Etrurci u Italiji Gvozdenog doba, a već smo objasnili da su i Grci imali veoma slično ako ne i identično oružje koje se zvalo kopis.

Falkata je bila u opštoj primeni u Iberiji još pre 5. veka p.n.e. i korišćena je masovno do kraja 1. veka p.n.e. Iberijski ratnici su je nosili u drvenim ili kožnim kanijama koje su visile na prstenovima sa pojasa. U likovnim prikazima se često mogu videti i ratnici sa kanijama preko grudi i stomaka, ponekad bočno, kao i preko ramena na kaiševima. Kanije falkate su takođe imale i dodatne pregrade odnosno kaiševe za prihvat manjih sečiva, iberijskih bodeža.