ZAŠTITNA OPREMA I OKLOPI IBERIJACA
Rimski pisac Polibije kaže da su iberijski pešaci i konjanici nosili kratke bele tunike, sa kratkim rukavima i ljubičastim porubima na vratu i na rukavima. Tunika je bila skupljena na pojasu pomoću kožnog bojnog opasača. Likovni prikazi sa grnčarije pokazuju sa druge strane, da su Keltiberski ratnici pored ovog nosili i crne tunike sa kapuljačama od grube kozje dlake..
O telesnom oklopu Keltibera zna se malo više iako je i ovaj komad ratne opreme bio ograničen na pripadnike plemstva i elitne ratnike. Jedan od najstarijih tipova i tehnika za izradu telesnih oklopa bio je ljuskasti oklop. On je pravljen od redova preklopljenih metalnih ljuskica, kao krljušt riba ili koža gmizavaca. U Iberiji je ovaj stari tip oklopa koji je pripadao Bronzanom dobu ostao u primeni čak i u Rimsko doba (poslednji vekovi stare ere). On je međutim najviše povezivan sa plemenom Edetana, koji su pripadali prastarom pre-indoevropskom sloju domorodaca Iberije. Edetani su pored ovog nosili karakteristične šlemove sa krestama a što se tiče napadačkog oružja nisu se mnogo razlikovali od drugih (kelt)iberijskih ratnika.
Pripadnici Halštatske kulture doneli su preko Pirineja pune pločaste oklope sa specifičnim stilom ukrašavanja biljnim i geometrijskim motivima, sa spiralama i kružićima. On nije imao štitnike za ramena ali je zato odlično štitio trup. Pojavom konjice ovakav tip oklopa gubi svoj značaj svuda u Evropi. Puni bronzani oklopi međutim ostali su veoma retki u Iberiji Gvozdenog doba.
Takođe, (proto)verižni tip oklopa pojavljuje se u Iberiji tek sa dolaskom Kelta. Samo glavni među ratnicima nosili su proto-verižne oklope. Ovakvi oklopi za telo od veriga poticali su iz latenske keltske i etrurske civilizacije, pa su verovatno bili sličnog kvaliteta, dakle još uvek ne savršeni kao kasniji rimski. Moguće je takođe da su Keltiberi koristili i prstenasti tip oklopa kao preteču veriga.
Stari izvori, poput Strabona, govore o tome kako su Keltiberi koristili i neku vrstu linotoraksa, verovatno grčkog stila i porekla, uz lokalne izmene i prilagođavanja. U te izmene bi verovatno spadao drugačiji izbor materijala jer su Iberijci pravili različitu ratnu opremu od kozje dlake i od filca. Takođe su takvi prsnici “izgleda linotoraksa” ojačavani metalnim dodacima i pločicama. Likovni prikazi sa vaza pokazuju keltiberske ratnike sa nekom tipom prsnika sa naramenicama preko kojih su išli kožni kaiševi kao ojačanja, posebno preko stomaka.
Pored toga veoma uočljivi su i manji prsnici -pektorali, odnosno metalni diskovi, tzv. kardiofilaksi, nošeni preko kožne ili tekstilne postave, koji su karakteristični za sve stare narode Mediterana (Ilire, Italike, Etrurce…).
Iberijski pektorali bili su karakteristični po tome što je centralni kružni disk bio dopunjen manjim diskovima koji su išli dužinom spojnih kaiševa, preko ramena i rebra. Centralni disk je bio prečnika od 20 do 30 cm, a sekundarni su bili upola ili trostruko manji.
Estetski i vizuelno se najviše izdvaja primerak tzv. Vučjeg prsnika, gde centralni kružni disk nosi reljefne dekoracije u obliku vučje glave. Pretpostavlja se da je ovaj prsnik pripadao nekom keltiberskom poglavici.
Čini se da čisti Iberijci nisu nosili štitnike za noge u grčkom stilu, dok Keltiberi jesu, i zaista, određeni broj reljefa pokazuje pešake sa štitnicima za potkolenice, od metala i kože. Takva oprema je međutim bila rezervisana samo za (malobrojne) odrede teške pešadije u grčkom stilu, dok su običniji laki pešaci nosili štitnike za noge od filca. Takvi primerci naravno nisu pronađeni jer je filc veoma propadljiv materijal. Iberijski štitnici za noge bili su nešto manjih dimenzija od grčkih i etrurskih i nisu štitili kolena, već samo centralni deo cevanice. Takav komad opreme je vezivan kaiševima preko listova nogu.
Konjanici su nosili duboke čizme koje su dobro štitile noge, a takođe imale i ugrađene mamuze, što je možda i prvi primer u istoriji, pa tako Keltiberima pripisujemo izum obuće za jahanje sa mamuzama (kao kaubojske čizme).
