ORUŽJE DANA 26.06.2015. GODINE - FRANCUSKI “PSEĆI” ŠLEM, ILI ŠLEM “PSEĆA GLAVA”
Pseća glava je bio naziv za jedan tip čeličnog šlema koji je noše u Evropi tokom kasnog Srednjeg veka i Renesanse, i to najčešće od strane oklopljenih vitezova na konjima, ili drugih (lakše opremljenih) konjanika. Vrhunac popularnosti ovog šlema bio je u prvim decenijama 15. veka. “Pseći” šlem je svoj naziv dobio po karakterističnom obliku. Naime, šlem je štitio lice viteza svojom šiljatom formom spreda, gotovo u potpunosti mu zaklanjajući pogled. Jedina olakšavajuća okolnost pri nošenju pseće glave bio je vizor koji je mogao da se podiže i spušta.
Pseća glava je ustvari bio vid basineta sa vizorom koji je pokrivao čitavo lice. Zbog vizora je šlem i dobio ime jer liči na njušku psa, sa izbačenom njuškom kako bi se bolje zaštitilo lice od udaraca i obezbedilo provetravanje koliko toliko. Rupice za provetravanje išle su preko “nosa” metalne njuške, kao i na obrazima.
Vizor se podizao nagore kada vitez nije bio u boju, kako bi što bolje video kuda jaše, i da bi osvežio lice vazduhom. Podvarijanta pseće glave iz centralne Evrope imala je dodatak sa prikačenom kukico po sredini čela vizora koji se zvao klapvizer. Druge varijante psećeg šlema imale su klizajuće žice sa obe strane vizora kojima se ovaj podizao. Kada je vizor bio spušten vitez nije mogao ništa više nego da viri kroz dva veoma uska proreza za oči. Prorezi za oči su bili direktno usečeni u šlem, sa zaštitnim obodima, ili su bili izbačeni ka napred, kao neka vrsta dvogleda.
Zatvoreni vizor se inače pojavio na basinetu kao izraz potrebe da se bolje zaštiti lice ratnika koji su od povreda dosta stradali. Basinet je u velikoj meri već tada zamenio veliki šlem, ali nije dobro štitio lice, naročito od projektilskog oružja, što se naročito videlo tokom Stogodišnjeg rata kada su mnogi Francuzi sa basinetima stradali od engleskih strela. . Zbog toga su isprobane razne varijante ojačavanja basineta, pri čemu se izdvojila i pseća glava oko 1350. godine.
