ETRURSKI OKLOPI
Etrurski oklopi su veoma slični po stilu starogrčkim, iako se vide i keltski ali i maloazijski uticaji. Jedan primer etrurskog oklopa iz Tarkvinije ima dve pune metalne ploče spojene zakivcima na bokovima i na vratu. Ovaj primerak daje veoma anatomski precizne siluete ljudskog tela jer su ploče pravljene tako da što vernije imitiraju grudi i leđa mišićavog čoveka. Takve oklope možemo uporediti sa zvonastim i “mišićavim” pločastim prsnicima kod Grka.
Drugi primer potiče iz grobnih mesta čuvenog etrurskog arheološkog lokaliteta Narce, severozapadno od Rima. Oklop iz Narcea je dekorisan kao i šlemovi sa krestama, koji su takođe nađeni ovde. Po samom izgledu može se zaključiti da bi prsni oklop iz Narcea dosta ograničavao pokrete ratnika pa je izneta hipoteza da su njega nosili samo vojni zapovednici koji se po bojištu nisu mnogo kretali, već su izdavali komande sa jednog mesta.
Pored ovih, u etrurskim brobovima pronađeni su brojni anatomski prilagođeni štitnici za kolena i potkolenice, sasvim slični grčkim kostobranima iste namene.
Dakle, na osnovu pronađenih i otkrivenih primeraka, kao i likovnih prikaza sve etrurske oklope možemo raspodeliti u nekoliko klasa:
puni metalni oklopi, nalik starogrčkim;
manji prsnici u vidu metalnih ploča različitih oblika;
linotoraksi, standardne konstrukcije i kombinacije linotoraksa sa metalnim dodacima;
prototipi prstenastih i verižnih oklopa, kao kod Kelta;
dodatni zaštitni elementi, poput bojnih opasača, štitnika za noge, okovratnika, podlaktica itd.
Zanimljivo je iz ovog pregleda primetiti da se među Etrurcima (baš kao ni kod Kelta) nisu javljali ljuskati komadi zaštitne opreme, što znači da je u to doba ljuskasti oklop već bio prevaziđen i zamenjen naprednijim tipovima izrade oklopa za najelitnije borce, kakav je to recimo bio proto-verižni.
Oklopi od metalnih prstenova i lanaca prstenova bili su na tek na svom začetku razvoja, i pretpostavlja se da su Etrurci bili jedna od kultura koja je svojim znanjem metalurgije pospešila ovaj veoma značajan vojni tehnološki izum. Najstariji proto-verižni oklopi među Etrurcima potiču iz 4. veka p.n.e. Značajno je spomenuti da su Etrurci često kombinovali verige sa oklopom oblika linotoraks, gde je čitav oklop bio od verižnog materijala, ili su od njega pravljene samo naramenice, dok je ostatak biood lana.
PUNI METALNI OKLOPI - Kao što smo rekli, etrurski puni oklopi pravljeni su po uzoru na halštatske i zvonaste i “mišićave” starogrčke modele. To su praktično bile dve metalne ploče, fino oblikovane i prilagođene ljudskom trupu, koje su se spajale zakivcima na boku. Oklop je kod starijih modela imao zvonasti obod na donjem kraju, kao i slično “zvono” na okovratniku. Spreda su mogli da se vide “mišićni” detalji grudi i stomaka, a spreda “mišići leđa” i linija kičme.
Od dodatnih elemenata ovakvi metalni oklopi često su imali kožne pterige, odnosno gusto i lamelarno postavljene kožne trake kojima se dodatno štitio predeo oko donjeg stomaka, prepona i gornjih butika, kao i predeo ramena. Kod nekih primeraka etrurskih oklopa vide se međutim i metalni kitoni, dodatne metalne ploče u obliku polukruga ili polumeseca kojima se štitio donji trbuh, baš kao kod tračkih modela metalnih oklopa.
Pune metalne oklope nosili su najelitniji etrurski ratnici I klase, dakle hopliti-kopljanici, koji bi uz to dobijali i kvalitetni šlem apulsko-korintskog stila, kao i kostobrane za noge. Ovakvi oklopi pravljeni su u kraćim dužinama, do struka, bez “rukava” što znači da je njihova uloga bila pre svega da spreči one najfatanije probodne udarce kopljima u trbuh, grudi i leđa.
MALI METALNI PRSNICI - Ovakvi komadi zaštitne opreme bili su praktično “zaštitni znak” ratnika u Gvozdenom dobu Italije. Ne može se nikako reći da su oni obeležje samo etrurskih vojnika; takve prsne oklope skromnih dimenzija i prostih oblika javljali su se u vojskama svih susednih naroda, poput Veneta, Samnita, Oska, Umbra, Ligura, Picena… Što se Etruraca tiče može se reći da su pravljeni u nekoliko tipičnih oblika;
1.stari vilanovski tip prsne ploče sa okovratnikom. Ovakve prsnike viđamo na ratnicima Vilanovske kulture iz koje je delimično proistekla civilizacija Etruraca. Karakteristično za ovakve oklope jeste to što metalna ploča naleže na ramena i u sebi obuhvata zaštitu gornjeg dela grudi i osnove vrata. Takav oklop služio je kao osnova i preteča za uvođenje tipičnih punih metalnih oklopa. Za razliku od “pravih” oklopa vilanovski prsnik nije imao zakivke na bokovima, kao ni donji obod u vidu zatvorenog zvona, pa su metalne ploče slobodno visile na grudima i leđima.
2, okrugli metalni prsnici, u stvari diskovi veoma malih dimenzija, od 20 do 40 cm u prečniku koje su se držale na grudima pomoću kožnih kaiševa. Etrurski ratnici su nosili ovakvu jednu ploču na grudima, a često i još jednu na leđima. Takav tip prsnika već smo videli kod ilirskih ratnika sa kojima su Etrurci delili period najstarije istorije severne Italije.
3. četvrtasti metalni prsnici, metalne ploče kvadratnog ili nepravilno pravougaonog oblika, često sa nekoliko kružnih ojačanja i dekoracija. Slično kao i kod okruglnih prsnika metalne ploče su se držala na telu pomoću kaiševa sa ramena i ispod ruke.
Zanimljiv podtip četvrastog metalnog prsnika je model koji se držao na telu kaišom samo preko jednog ramena i dodatnim vezama sa bojnim opasačem ili metalnim kitonom.
Skromne metalne prsnike različitih oblika nosili su etrurski ratnici II i III klase, dakle polulaki i laki pešaci, kao i strelci. Takvi oklopi nudili su zaštitu samo od direktnih pogodaka u predeo pluća i srca, dok je stomak ostajao izložen. Od punih metalnih oklopa bili su međutim neuporedivo lakši i zgodniji za nošenje pa su imali svoju rasprostranjenu primenu.
ETRURSKI LINOTORAKSI - Ovo su još jedan deo zaštitne opreme Etrurci preuzeli od starih Grka. Etrurski oklopi ovog tipa pravljeni su od lana, štavljene kože ili od kombinacije ovih materijala sa metalnih pločama i verižnim materijalima.
POVEZANE STRANICE:
