ITALSKI (ETRURSKI) BODEŽI I MAČEVI
Italska sečiva (pa među njima i Etrurska kao najznačajnija i najzastupljenija) možemo pre svega podeliti po dobima razvoja, na ona iz bronzanog i gvozdenog doba, kao i po zakrivljenosti oblika oštice, na pravostrana italska sečiva i zakrivljena sečiva. Mačevi i koplja su česti prilozi u italskim grobnicama. Tek mali broj italskih mačeva sačuvan je u dobrom stanju; od njih su ostali tek delići veoma zarđalih sečiva. Iz onoga što je preostalo mogu se rekonstruisati veoma masivne glave za koplja i sečiva za mačeve, dosta različito od kasnijih elegantnijih i svrsishodnijih rimskih tipova naoružanja.
Što se tiče oružja iz Bronzanog doba tu figuriraju bodeži iz kulture Teramara, kao i oni iz starijeg perioda Vilanova. Teramar bodeži su primitivni, pravljeni u nekoliko različitih tipova, uglavnom sa posebnom drškom koja se spajala zakivcima ili metodom priljubljivanja (i njome sličnom sa krilcima na umetnom jezičku). Postoje međutim i primerci iscela sa drškom, veoma nalik kasnijim ribljim ili pešijera gvozdenim bodežima.
Stariji vilanovski bodeži imaju identičan oblik i funkciju kao i minojski, mikensk, tračkii i bliskoistočni bronzani bodeži. To su masivni predmeti sa širokom okruglom drškom i zaobljenim ramenima. Drška, koja je takođe pravljena od bronze, spajana je sa sečivom pomoću zakivaka, obično neparnog broja, i to u predelu ramena. Takvi bodeži su pravljeni u trouglastom ili izduženom rapirnom obliku. Širi primerci imaju ureze i žljebove u obliku slova V koji prate oblik sečiva, i predstavljaju preteče fulera (centralnog žljeba sa ciljem smanjivanja mase sečiva).
Takođe se mogu primetiti i primerci bronzanih italskih bodeža sa ušastim drškama, koji će svakako predstavljati uzor za gvozdene bodeže sličnog oblika. Vilanovski bodeži sa ušastim jabučicama držani su u metalnim (takođe bronzanim) kanijama, sa karakterističnim vrškom, u vidu diskova ili čvorića.
Prvi duži bodeži odnosno pravi mačevi javljaju se na teritoriji Italije upravo u okviru Vilanovske kulture. Takva oružja pravljena su od visokokvalitetne bronze sa višim procentom arsena radi čvrstoće. Sečiva su imala umetni jezičak sa krilcima na koji se stavljala drška od kamena, kosti ili drveta. Način spoja drške i sečiva je dakle priljubni pri čemu i jabučica ima krilca odnosno obod za prihvat dodatnog elementa.
Sečiva vilanovskih mačeva bila su pravostrana, oblika izduženog lista ili naprednijeg a istovremeno jednostavnijeg oblika egejskog Naue II mača. Pri tome se vidi anadolsko-egejski uticaj na tehnologiju izrade mačeva u Italiji starijeg gvozdenog doba, pa vilanovske mačeve možemo povezati sa dolaskom Etruraca i drugih anadolskih doseljenika u ovaj deo Evrope, što se desilo negde u 9. i 8. veku p.n.e.
Kasniji etrurski pravostrani mačevi su i dalje pravljeni od bronze iako je gvožđe već bilo u primeni, i imali su oblik šaranovog jezika ili šiljaste oblike poput skitskih i asirskih iz regiona Bliskog istoka od par vekova ranije. Takva oružja su i dalje držana u bronzanim kanijama sa pločastim vrhovima.
Pored ovih javljaju se i antenski bodeži i mačevi, pod uticajem keltske kulture. Neki od antenskih mačeva imaju zakrivljeni vršak što je novina u Evropi Gvozdenog doba. Zakrivljenost vršnog dela mača omogućavala je moćnije posečne poteze, i predstavlja sintezu egejsko-bliskoistočne (makaira) i keltske (antenski oblik drške) tradicije u izradi oružja.
Od 6. veka nadalje se među Etrurcima javljaju i jednosečna oružja, koja su često bila i zakrivljena. Najjednostavniji od tih predmeta bili su kraći noževi, obično sa veoma bogatim dekoracijama. Takav je recimo primerak gvozdenog koji je otkriven na teritoriji Veneta, čije kanije imaju šare u obliku životinja (konja). Venetski nož imao je asimetrični donji štitnik, i ušastu odnosno srpastu jabučicu drške sa bronzanim kvržicama duž ivice. Bio je to vema moderan i vešto urađen predmet za ono doba, i verovatno je više služio kao ceremonijalno oružje nekog plemića.
Makaire i falkate su se među Etrurcima pojavile pri kraju njihove prevlasti na području Italije, negde u 4. ili 3. veku p.n.e. Kako smo objasnili da je falkata ona iberijskog porekla ovakav tip oružja biće dodatno objašnjen u delu o civilizacijama Klasičnog doba. Ovde možemo samo reći da je to bilo veoma moćno posečno oružje, unapred zakrivljenog profila koje su koristili i pešaci i konjanici. Može se pretpostaviti da su ovakvo oružje Etrurci preuzeli i od Grka iz Magna Graecie, jer su ovi koristili slična oružja pod nazivom kopis.
