ETRURSKI ŠLEMOVI
Arheološki dokazi potvrđuju da su Etrurci preferirali sopstvene oblike i tipove šlemova, iako su tokom ratova sa drugim narodima usvajali i tuđe ideje, kao što su to keltski šlemovi tokom ratova iz V veka p.n.e. Tokom par vekova svoje vojne istorije Etrurci su koristili ideje i tipove naoružanja od Anadolaca, domorodačkih Italika (uglavnom od Umbra i Oska), Veneta, Grka iz Gvozdenog i Klasičnog doba, kao i od Kartaginjana, Iberijaca i Kelta. Etrursko odbrambeno naoružanje, pa tako i šlemovi, pravljeni su uglavnom od bronze. Od 4. veka p.n.e. međutim primena gvožđa i čelika je sve češća.
Što se tiče šlemova dakle vlada velika raznovrsnost, i postoji više tipova u primeni među Etrurskim ratnicima. Glavni tip je onaj koji smo već opisali kao “Vilanova šlem” a koji se odnosi na šlem sa metalnim ojačanjem u vidu visoke kreste. Kreste su pravljene spajanjem dve metalne reljefne ploče (ili lamine, kako su ih zvali Etrurci i Rimljani). Kresta je na sebi često nosila dekoracije.
Pored ovog najznačajniji je svakako Negau-Vetulonski tip šlema u obliku lonca koji ćemo detaljno opisati na posebnoj stranici.
POLULOPTASTI ŠLEM - Pored ovakvog šlema pronađeni su i drugi tipovi u etrurskim grobnicama. Čest oblik je poluloptasta bojna kapa, relativno jednostavne konstrukcije i sa malo ili nimalo dekoracija. Ovakva metalna bojna kapa dopunjavala se perjanicom na samom vrhu. Druga varijanta ovog plitkog šlema ili metalne bojne kape dolazila je sa pridodatim štitnicima za obraze.
Pretpostavlja se da je poluloptasti prosti šlem nastao od plitkog japodskog šlema koji je takođe bio korišćen među Etrurcima, i to uglavnom među nižim klasama vojnika. Sa druge strane plitke bojne kape Etruraca liče u manjoj meri na keltske konjaničke šlemove, od kojih jedan podtip pripada dosta poznatim i opisanim Montefortino šlemovima.
ETRURSKI MONTEFORTINO ŠLEM - Tokom 4. veka p.n.e. Etrurci su u svoj arsenal uveli i tzv. Montefortino šlem, izvorno keltski tip, obično sa tropernim štitnicima za obraze. Montefortino su u oblast Sev. Italije donela keltska plemena zavojevača poput Senona.
ETRURSKI KORINTSKI ŠLEM - Primetan je i veliki broj korintskih šlemova među etrurskim ratnicima, to jest grčki uticaj na ovaj odbrambeni deo ratne opreme Etruraca. Etrurci su međutim i kod ovog šlema izvršili par modifikacija kako bi on što bolje odgovarao njihovom načinu ratovanja. Naime, Etrurci su koristili ratne trube (tirenske trube koje su Rimljani zvali tuba) kako bi davali zvučne komande tokom bitke. Da bi svi ratnici mogli neometano da čuju ove zvučne signale, etrurski korintski šlemovi su prilagođavani tako što je odsecan deo metala oko ušiju, a takođe su dodati i savitljivi štitnici za obraze.
Od klasičnog korintskog šlema je tokom vremena međutim na području Italije nastao tzv. Etrursko-korintski ili Apulsko-korintski šlem. On se razvio iz običaja Etruraca (i drugih italskih naroda) da nose uzdignuti korintski šlem, čak i tokom bitke, kako bi što bolje videli i čuli. Zbog toga se zaštitni vizor vremenom razvio u dekorativni “lažni vizor” koji nije nalegao na lice i oči, već na čelo i gornji deo glave ratnika. Lice je ostajalo nezaštićeno. Kao što mu i naziv kaže Apulsko-korintski šlem bio je popularan među Apuljanima, odnosno Japizima sa jugoistočne obale Italije.
Pored korintskog šlema od “grčkih tipova” otkriveni su i ilirsko-dorski, kao i kalhidski i atički šlem. Italske varijante ovih šlemova takođe su imale veoma često isečeni deo za bolji sluh, kao i zakačive štitnike za obraze.
CEREMONIJALNI ŠLEM - Pored ovih “praktičnih” primeraka koji pripadaju dobro poznatim tipovima, Etrurci su koristili i manji broj ceremonijalnih šlemova koji su jedinstveni, svaki za sebe. Jedan od takvih primeraka jeste impresivni etrurski šlem od bronze. On ima vizor odnosno masku u obliku lica satira ili silena, demona iz njihove mitologije. Vidi se takođe i uzdignuta kresta u skladu sa italskim stilom. Danas se ovaj vredni otkriveni primerak ceremonijalnog predmeta Etruraca čuva u Muzeju antičkog naoružanja u republici San Marino.
POVEZANE STRANICE:
