ETRURSKI ŠTITOVI
Likovni prikazi sa grnčarije, kao što je to situla (ćup) iz Benvenita pokazuju ratnike sa okruglim štitovima, dok se na slituli iz La Ćertoze (rani peti vek p.n.e.) vide pešaci sa dva tipa ovalnih štitova, jednim običnim i jednim usečenim. Grnčarija iz Arnaldija sa druge strane pokazuje da većina ratnika nosi pravougaone štitove. Po ostaloj opremi pretpostavlja se da su okrugle (i srazmerno) veće štitove nosili elitni ratnici - kopljanici, to jest hopliti, što odgovara starogrčkoj tradiciji, ali i situaciji koja je vladala među Etrurcima srodnim i geografskim bliskim Venetima.
USEČENI ETRURSKI ŠTITOVI - Stari Etrurci su od davnina održavali kontakte sa starogčkim civilizacijama iz Egeja, pa stoga ne čudi da se i među njima javljaju stari tipovi bočno usečenih štitova koji svoje poreklo vuku još iz Bronzanog doba, da bi u Mračno doba Grčke (starije Gvozdeno doba) bili preovlađujući oblik ručne zaštite. Tu pre svega govorimo o osmica-štitu, protodipilonskom i dipilonskom štitu. Ovo je takođe podjednako važilo i za Venete, srodnike Etruraca, kod kojih se takođe javljaju bočno usečeni štitovi.
Usečeni štitovi, koji su imali ovalne gornje i donje ivice, a po sredini bočne useke (pa tako i oblik broja “8”) bili su tipični kopljanički štitovi starijeg Gvozdenog doba. Useci upravo i služe tome da ratnik kroz njih lakše vrši bočne probadačke poteze. Uz ovakav štit je naravno skoro podjednako dobro išao i bodež ili mač, što su sve oružja koja se opisuju kao glavna među ratnicima Etrurije.
ITALSKI TRODELNI ŠTIT -Većina etrurskih usečenih štitova sasvim je ličila na grčke uzore, ali postojao je jedan podtip (čije poreklo ne možemo tačno utvrditi: etrursko, venetsko, italsko?) koji je vizuelno bio sastavljen od tri dela: središnejg okruglog, i dva ovalna - gornji i donji. Takvi štitovi imali su po dva useka na boku, gornji i donji. Takav podtip usečenog štita nazvaćemo italskim trodelnim štitom.
OKRUGLI ETRURSKI ŠTITOVI - Iz etrurskih grobnih mesta izvađen je veliki broj štitova. Etrurski štitovi su tradicionalno bili ukrašeni bronzani kružni diskovi, prečnika nešto manjeg od metra, od 70 do 90 cm. Stariji tipovi etrurskih štitova su bili ravni (pločasti) dok kasniji tipovi imaju blago ispupčenje, veoma nalik starogrčkim štitovima.
Etrurci su bili pravi majstori u ukrašavanju štitova figurama svojih strašnih božanstava. To je bio znak protivnicima da su bogovi na strani Etruraca i da će im oni pomoći da pobede svoje neprijatelje. Cilj figura sa hibridma životinja bio je da se izazove strah, a mi danas uživamo u lepoti tehnike i izrade. Jedan od tako ukrašenih štitova jeste primerak koji se danas čuva u Gregorijanskom vatikanskom muzeju, i na sebi ima figuru bogolike životinje - kombinacije čoveka, lava i neke rogate životnje.
Sa unutrašnje strane svojih štitova Etrurci su često u boj nosili zvečke i druge instrumente za stvaranje buke. Namena ovih dodataka je takođe bila da se što više izazove strah i nemir u redovima protivnika.
ETRURSKI SKUTUMI - Ovalni i pravougani štitovi bili su predviđeni za lake pešake, i oni na sebi nisu imali metalne ploče. Pravougaone štitove nazvaćemo etrurskim skutumima, jer su takav štit kasnije razvili i efikasno koristili Rimljani upravo pod ovim nazivom. Etrurski skutumi bili su laki štitovi pravljeni od drvenog rama na koji se razvlačila tvrda koža, ili od drvenih greda.
Jedini metalni element bio je središnji umbo, odnosno pupak. Tu se i vidi jedna značajna razlika etrurskih (i drugih italskih) štitova u odnosu na keltske - naime, italski umboi često su imali pravougaone, odnosno kvadratne umboe, što je kod Kelta retkost.
Etrurski skutum bio je oprema lakih pešaka naoružanih uglavnom kopljima za bacanje. Njih su takođe koristile i pomoćne trupe poput strelaca i pračkaša. To još uvek nije bio, ni po dimenzijama ni po konstrukciji, toliko snažan i kvalitetan štit, kakav će to postati u vojsci Rimljana. Laki skutumi su bili česta oprema i drugih naroda Gvozdenog doba Italije, poput Veneta, Samnita, Oska itd.
