ORUŽJE KULTURE VILANOVA
Širenje evropske bronzane kulture koja je nosila naziv Kultura polja sa urnama (a koju su osnovali preci Kelta, Italika i Germana) evidentno je u formi Vilanovske kulture koja je trajala na severu Italije od 1100. do 700. godine p.n.e. Vilanovska kultura ima velike sličnosti sa Halštatskom kulturom Kelta iz centralne Evrope, pa možemo reći da su nosioci ove kulture barem delimično bili srodni ili izjednačeni sa Keltima. Vilanovljani su spaljivali mrtve i koristili karakteristične urne odnosno ćupove za čuvanje pepla svojih mrtvih, po čemu su se razlikovali od drugih kultura koje su svoje mrtve zakopavali.
U grobovima elitnih Vilanovskih ratnika otkriven je nakit, bronzani delovi oklopa i opreme za konje, kao i raznovrsno oružje, veoma nalik grobovima keltskih ratnika. Tu se ukazuje po prvi put na tlu Italije veoma hijerarhijski uređeno društvo ljudi, tako karakteristično za indoevropske narode.
Iako je započela kao bronzana kultura, tokom perioda Vilanove uvedena je tehnika obrade gvožđa na području Apeninskog poluostrva, otprilike u isto vreme kao u kulturi Halštata, ili koji vek kasnije. Širenje Vilanovske kulture predstavlja italsku kolonizaciju Apenina.
Vilanovljani su koristili brojne tipove odbambenog i napadačkog oružja, praveći ih uglavnom od kamena, kosti i bronze, dok na kraju nije prevladalo gvožđe. U glavna oružja Vilanovskih ratnika svakako moramo ubrojati koplja, bodeže različitih tipova - kameni, masivni unjetički, ušasti, riblji i antenski bodeži, zatim sekire i srpovi, a od odbrambene opreme pločaste prsnike, štitnike za noge i karakteristične šlemove koje ćemo nazvati vilanovskim i detaljnije opisati ovde. Sva ostala oružja od Vilanovljana preuzeli su Etrurci pa ćemo ih opisati na narednim stranicama.
Vilanovski šlem, šlem sa krestom, ili stariji etrurski šlem, jesu sve nazivi koji se koriste za opisivanje masivnih predmeta za zaštitu glave koji su pravljeni od bronze, a prvi put se pojavili u kulturi Vilanova o kojoj govorimo. Jedan pogled na neki od primeraka ovih šlemova dovoljan je da shvatimo zašto je nazvan krestolikim.
Naime, na njegovom vrhu dominira metalno ojačanje u vidu kreste, koje je išlo od čeonog do temenog dela šlema. Kada ne bi bilo ovog ojačanja šlem bi imao zaobljen kupasti ili sferični oblik, nalik starogrčkim šlemovima. Sa krestom, ovi šlemovi ne samo što su dobijali na visini i težini, već su bili i znatno otporniji na udarce koji su dolazili sa gornje strane.
Kalota vilanovskog šlema ličila je na keltske konjaničke šlemove, poput Montefortina, s tim što ovde nikada nisu korišćeni dodaci i štitnici za obraze. I pretpostavlja se, u stvari, da se vilanovski šlem razvio od nekog tipičnog evropskog bronzanog kupastog šlema, na čijem je vrhu stavljana kresta od dlaka ili pera.
Neki od primeraka imali su po tri šipke sa prednje i zadnje strane kalote,koje su pratile liniju centralnog ojačanja-kreste. Ne zna se tačna funkcija ovih šipki ali može se pretpostaviti da su služili za postavljanje dodatnih elemenata poput perjanica. Na donjem delu šlema vidi se ravni ojačani obod koji je nalegao na glavu. S obzirom na masivnost i ne preteranu “finoću” u obliku šlema pretpostavlja se da su staroitalski ratnici nosili i neku kožnu ili platnenu postavu ispod ovakvog šlema.
Ojačanje je bilo u vidu trake, odnosno ploče koja je najveću visinu imala na centru. Kresta se dobijala tako što su se spajale dve metalne ploče (orlamine) u visoki vršak. Kresta je često ukrašavana čvorićima i kružićima, na sličan način kako smo to videli kod predmeta iz keltske halštatske kulture. Kod nekih primeraka kreste je u toj meri izražena i predimenzionirana da je viša od same kalote. Pretpostavlja se da su ovi primerci sa preteranim krestama služili kao ceremonijalni predmeti.
Ovakav tip šlema se naziva i starijim etrurskim jer su ga koristili etrurski ratnici u starijem periodu svoje države. Kasnije je ovaj tip šlema zamenjen nekim modernijim za ono doba, ali čini se da je Vilanovski tip preživeo sve do doba Rimljana, i bio uzor za pojavu drugih šlemova. On je čest prilog u grobovima ratnika iz perioda Vilanove i starije Etrurije.
Što se oblika i funkcije tiče jasno je da su vilanovski šlemovi bili pre svega namenjeni elitnoj teškoj pešadiji. S obzirom na postojanje kreste najveći naglasak stavljen je na zaštitu glave od udaraca koji dolaze odozgo, pa se može izneti hipoteza da je šlem razvijen kao reakcija na širenje konjaničkih ratničkih kultura, gde su ratnici na konjima bili naoružani udaračkim i udaračko-posečnim oružjima, poput buzdovana, sekira i dugih mačeva. Najčešći nalaz u grobovima ratnika pored šlema sa krestom bili su glave za koplja i kraći bodeži.
Vilanovsku kulturu je nasledila civilizacija Etruraca, koja pokazuje znake nastavka Vilanove kao i mešanja elemenata iz prednje Azije, koje su verovatno doneli Anadolski naseljenici.
