ORUŽJE DANA 07.05.2015. GODINE - ESTOK, USKI RENESANSNI MAČ
Francuski estok je bio tip mača koji je korišćen u doba rane Renesanse, od 14. do 17. veka. Karakterističan je po tome što ima krstaste štitnike i dršku za dvoručni hvat, kao i ravno sečivo koje nije naoštreno po ivicama (kao bilo koji standardni mač) već ima veoma oštar vršak. Estok je mogao imati dužinu od 90 cm do 130 cm. Zbog svog šiljka estok svrstavamo u (isključivo) probodne mačeve, retku vrstu oružja jer su mačevi, po pravilu, bili posečno-probodna oružja gde je naglasak veoma često bio na posečnoj funkciji.
Estok je ustvari nastao kao varijanta evropskog dugog mača koji je bio pravljen sa ciljem borbe protiv verižnog ili pločastog oklopa. To je bilo dugačko i pravostrano oružje, kruto (slabo se savijalo) i bez posečnih ivica, samo sa prodornim vrškom. Primerci iz Poljske predstavljaju ekstremne slučajeve što se veličine tiče jer su bili duži od 1,5 metra. Primerci iz drugih evropskih zemalja međutim znatno su “normalniji” i lakši za rukovanje, sa dužinama od 0,9 do 1,1 metra u proseku. Takvi predmeti su težili oko 2 kg. Pravljeni su po porudžbini.
Estok se ustvari najviše razlikovao od drugih mačeva po svom poprečnom preseku namenjenom probadanju. On je tako mogao biti trouglasti, kvadratni, romboidni ili šestougaoni. Takva geometrija ne omogućava uske i efikasne posečne ivice, ali zato daje veoma snažan i prodoran vrh. Većina estoka je po obliku drške ličila na dugački mač, ali su neki imitirali i cvajhandere po tome što su imali dugački rikaso, sa sekundarnim štitnicima. Sekundarni štitnici su praktično davali produženu dršku, što je veoma zgodno za izvršavanje snažnih i preciznih probodnih poteza obema rukama.
Neke varijante estoka imale su prstenove za ruke, zakrivljene štitnike ili druge vrste složenih drški, poput korpe. Estok se smatra jednim od preteča i uzora za pojavu klasičnih rapira iz doba Renesanse.
