KOREJSKI BRONZANI BODEŽI - VIOLINA I USKI BODEŽI
Lijaoninška kultura bronzanih bodeža jeste arheološki kompleks koji potiče iz mlađeg Bronzanog doba Koreje i Kine. Ostaci ove kulture pronađeni su uglavnom u oblasti Lijaoning, u severoistočnom delu današnje republike Kine, kao i na Korejskom poluostrvu. To je u staro doba bilo središte korejske bronzane i gvozdene kulture. Na ovim lokacijama otkriveni su raznoliki bronzani predmeti, uključujući ukrase, ogledala, svakodnevne alatke, ali najznačajnija grupa ostataka svakako su bronzani bodeži, i to oni vrlo karakterističnog oblika. Bronza iz Lijaoninga odlikuje se višim sadržajem cinka u odnosu na bronzu drugih dalekoistočnih kultura.
Lijaoning kultura se može podeliti na pet faza: prvu i drugu fazu karakterišu pre svega bodeži u obliku violine, koji su i glavna tema ovog teksa. U fazama IV i V pravljeni su nešto uži bodeži, dok treća faza predstavlja prelaz između ova dva perioda. Violinasti bodeži su otkriveni i u Koreji i u Kini, dok su uži bodeži nađeni samo u Koreji.
Period u kojem je napravljeno najviše bodeža u obliku violine jeste u 8. i 7. veku p.n.e. Najstariji primerci violina bodeža pronađeni su u Kini, na teritoriji stare korejske civilizacije Gojoseon, a nešto mlađi bodeži i u manjem broju prnađeni su na jugu Korejskog poluostrva. Nezavisna proizvodnja bodeža na jugu Koreje odlikuje se bodežima sa urezima ili zasecima.
Violina bodeži su bili masivni predmeti, generalno u formi izduženog lista kao kod dobrog broja tipova bronzanog oružja iz različitih civilizacija sveta, samo uz dodatak središnjih proširenja, čime se dobijao oblik violine i tako izdvajao od drugih bronzanih bodeža. Pretpostavlja se da je centralno proširenje sa ove strane bodeža, negde po sredini dužine ili više ka vrhu predmeta, imalo za cilj da se naprave što šire ulazne rane.
Pored ovoga violina bodeži se odlikuju centralnim grebenom, odnosno spoljašnjim ispupčenjem unutrašnje navlačne cevi koja je služila u korenu bodeža da se ovaj pričvrsti za dršku. Drška se posebno izrađivala i imala je podjednako zanimljiv i karakterističan oblik kao i sečivo. Oblik drške se može opisati kao dalekoistočna varijanta “antena” ili “rogova”, relativno slično kao kod evropskih bronzanih bodeža.
Kasnija faza Lijaoninške kulture naziva se često “Korejskom kulturom bronzanih uskih bodeža” jer je uglavnom ograničena ne Korejsko poluostrvu. Tada se pojavio novi tip bodeža u Koreji, pravostranog oblika, i tankog profila. Ovaj period u razvoju Koreje datira se na 3. vek p.n.e. što već spada u Gvozdeno doba, iako se glavnina predmeta i dalje izrađuje od bronze.
Uži korejski bodeži se i dalje prave od bronze iako ima i otkrivenih primeraka od gvožđa. U odnosu na violina bodeže vidljivo je drastično ili potpuno smanjenje onih karakterističnih proširenja, pa sada bodeži već imaju “normalni” i standardni oblik. Centralni greben navlačne cevi i dalje je prisutan pa ovi bodeži se gotovo nikako ne mogu vizuelno razlikovati od glava za koplja. Bez proširenja bodeži su uzani i čini se funkcionalniji.
