ORUŽJE DANA 26.04.2015. GODINE - ZAGNAL, INDOPERSIJSKI BOJNI ČEKIĆ/PIJUK
Zagnal je naziv za udaračko-probojno oružje iz one široke orijentalne kulture koju nazivamo Indo-persijskom jer se razvijala najviše na teritoriji Indijskog potkontinenta pod uticajem stare persijske kulture. Indopersijska vojna tehnologija iznedrila je veoma brojna i maštovita oružja koja su pored bojne funkcije bila i veoma detaljno i skupo ukrašena. Jedno od takvih oružja je i zagnal, bojni čekić, pijuk ili sekira, u zavisnosti od tačnog oblika glave, dakle ne u potpunosti definisano oružje koje danas pleni lepotom izrade i velikom raznovrsnošću u sačuvanim primercima. Ovakvim oružjima bila su slična i neka otomanska, poput kulunka ili cekana - bojnog pijuka.
Zagnal je korišćen pred kraj perioda Renesanse, u 18. veku. to je bilo uglavnom konjaničko oružje, namenjeno za borbu među oklopljenim vitezovima, mada su ga koristili i pešaci. Ovo oružje se sastojalo od masivne teške zakrivljene sečivne glave koje se postavljalo na dugačku čeličnu šipku. Bio je takođe čest slučaj da su glava i šipka bili iskovani od istog komada metala.
Glava ovog bojnog pijuka bila je dugaćka oko 25-30 cm, bila je veoma oštra i zakrivljena unapred kao kljun neke ptice, što je bio idealan oblik za probijanje oklopa. Karakterističan oblik je takođe bio i onaj sa dvostrukim zakrivljenjem glave nagofe pri vrhu. To je naravno bila i glavna svrha ovog oružja jer je korišćeno u periodu kada je tehnologija pločastog oklopa odavno bila usavršena pa je napadačko oružje moralo da ima sposobnost probijanja zaštite. Postoje i dvostruki zagnali, odnosno oružja sa dva paralelna sečiva/šiljka.
Zagnal je često bio funkcionalno spajan sa drugim tipovima indopersijskog oružja za probijanje oklopa, poput tabara, bojne sekire, i to na taj način što je sa jedne strane glave figurirao pijuk, a sa druge sekira. Drška je takođe mogla da bude pomoćno oružje, jer je jabučica sakrivala sekundarno sečivo - bodež. Varijante sa kopljem na vrhu glave predstavljale su već složena duga oružja na motkama, koja su bila multifunkcionalna.
Glave zagnala vrlo su često bile ukrašene oblicima životinja, poput lavova, tigrova, slonova, itd. Od materijala su pored čelika, korišćeni i bronza i mesing za pojedine delove, kao i srebro, zlato i drago kamenje za ukrase.
