KONSTRUKCIJA KINESKOG JIAN MAČA
Kod kineskih jian mačeva sečivo se deli na tri segmenta, radi primene u različitim ofanzivnim i defanzivnim tehnikama. Vrh oštrice se naziva jianfeng, i on je namenjen za ubadanje, posecanje i brze uzastopna seckanja. Jianfeng se obično blago završava vrhom, iako su u periodu Ming dinastije (kasniji periodi Kine) na primer vrlo česti bili i mačevi sa znatno oštrijim vrhovima. Neki primerci sa druge strane imaju zaobljeni vrh, iako je to ipak verovatno samo posledica trošenja i habanja.
Središnji deo sečiva mača naziva se zongren, i on je takođe korišćen za veći broj ofanzivnih i defanzivnih poteza: posecanje, udaranje i odbijanje protivničkih udaraca. Deo oštrice najbliži štitniku naziva se jiangen ili koren, i uglavnom je korišćen za odbrambene poteze; kod nekih kasnijih jian mačeva koren oštrice je uobličavan u tupi rikaso. Ovako definisani delovi jian mača nisu morali da budu iste dužine—jianfeng je mogao da bude dug 8 do 12 cm.
Oštrice jian mača često imaju blagu zašiljenost profila (smanjenje širine) i znatno veću poprečnu zašiljenost (smanjenje debljine), gde je debljina oštrice pri vrhu duplo manja od debljine korena mača. Jian takođe može imati različitu naoštrenost, gde je sečivo sve oštrije kako se približava vrhu, što obično odgovara podeli sečiva na tri dela. Jiani su prvobitno pravljeni od bronze, a zatim i od čelika koji je ostao kao najbolji materijal. Postoje i ceremonijalni jiani koji su klesani od jednog komada žada.
Tradicionalne jian oštrice su obično pravljene po sanmei tipu (trostruki sastav), koji se odnosi na stavljanje jezgra od tvrdog čelika između dve ploče od mekšeg čelika. Centralna tvrđa ploča za par milimetara viri u odnosu na spoljašnje, što omogućava oštru ivicu, dok mekše strane štite krto jezgro. Neka sečiva imaju vumei konstrukciju, od pet slojeva.
Poprečni presek sečiva je obično u obliku spljoštenog dijamanta (romba) sa uočljivim centralnim grebenom (kičmom), iako postoje i mačevi sa zaobljenim oblikom sočiva; stari bronzani jiani imali su ponekad i šestougaoni poprečni presek.
Masivniji bronzani mačevi pravljeni su u Periodu proleća i jeseni (770-476. godine p.n.e.). Ovakvi primerci pronađeni su u provinciji Anhui. Na slici desno vidimo očuvani primerak za zelenom malahitskom patinom i dužinom od 68,7 cm. Štitnik je širom 5 cm a metalni deo za jabučicu 2 cm.
Postoji i jasna razlika između metala duž ivice mača u odnosu na metal u sredini (na “kičmi”) mača. Stari kineski kovači uviđali su da ivica mača mora da bude tvrđa kako bi zadržala oštrinu, dok sa druge strane glavna masa mora da ostane dovoljno savitljiva kako bi se sprečilo lomljenje. Zbog toga je primenjivano kompozitno izlivanje metala sa različitim sadržajem bakra i kalaja, što smo već objasnili.
U kineskoj kulturi mlađeg Gvozdenog doba započeto je spajanje bronze i čelika u mačevima. Oružje je takođe ukrašavano zlatnim nitima što je zahtevalo visoko umeće metalurgije ali i relativno visok stepen materijalnog bogatstva. Takvi mačevi otkrivani su u Junanu u jugozapadnoj Kini, i u Ningsja na severozapadu. Nastali su u doba kasnog Perioda zaraćenih država. Nakon toga čelik se koristi u sve većoj meri sve dok vrlo brzo nije u potpunosti zamenio i istisnuo bronzu u izradi hladnog oružja, pa tako i jian mačeva.
