ORUŽJE DANA 17.04.2015. GODINE - FOKARDA, EVROPSKO DUGO ORUŽJE NA MOTKI
Fokarda, fošarda ili fošar je tip dugog oružja na motki koje je korišćeno u srednjevekovnoj Evropi, približno od 11. do 14. veka. Takvo bojno oružje sastojalo se od zakrivljenog sečiva koje se postavljalo na dugačku motku najčešće dužine od 2 metra (6-7 stopa). Sečivo je dakle bilo osrednje ili veoma zakrivljeno čitavom svojom dužinom, međutim za razliku od glife na primer posečna ivica bila je na unutrašnjoj, konkavnoj strani glave sečiva. Zbog toga se fokarda najlakše može zamisliti kao dugačak srp ili kosa.
Zbog takvog oblika fokarda nije bila naročito pogodna za ratovanje i masovno opremanje vojske, pa je na kraju svog razvoja usavršena tako da ima jedan ili više kopljastih šiljaka na vrhu sečiva. Šiljci su postavljani najčešće bočno i uglavnom nisu bili najviši deo oružja. Neke fokarde imale su i manje šiljke po dužini srpaste glave.
Tako dobijeno oružje nazivalo se i fokardska viljuška, i dosta se mešala sa gizarmom ili kuka-gizarmom jer je površno posmatrano imalo kuku.
Fokarda je, kao i većina ostalih tipova dugačkih oružja, korišćena pre svega kao oružje protiv konjice. Vojnici naoružani fokardama su pre svega pokušavali da zadrže neki položaj protiv nadiruće neprijateljske konjice. Dugački šiljci fokarde održavali su konjanike na odstojanju, dok su sečiva vrlo lako mogla da ozlede i ubiju konja i jahača.
Održavanje konjanika na odstojanju bilo je presudno za uspeh u primeni fokarde jer je to bilo dugačko masivno oružje koje je zahtevao koordinaciju obema rukama, pa je korišćenje štita bilo nemoguće. Zbog toga su pešaci sa fokardama bili veoma izloženi kada im neko priđe na korak, dva, gde je dužina fokarde činila ovo oružje beskorisnim teretom. Najbolji učinak u borbi fokarda je omogućavala kada se koristila u većem broju, u zbijenoj grupi pešaka.
Pred kraj Srednjeg veka opada značaj i vrednost fokarde i nju zamenjuju uspešniji tipovi dugačkih oružja na motkama, poput višenamenske helebarde. Zbog toga fokarda ostaje u primeni samo kao ceremonijalno oružje gardista i unutar dvorskih parada i rituala. U renesansi se ovo oružje u potpunosti gubi iz primene. Slično oružje javlja se i kulturama dalekog istoka.
