ORUŽJE DANA 15.04.2015. GODINE - POGREBNI ŠLEM
Krajem 14. veka u Evropi raširio se običaj ukrašavanja grobnih spomenika unutar hrišćanskih crkvi sa delovima vojne opreme i naoružanja. Takvi spomenici i grobna mesta u samim crkvama pripadali su obično značajnim preminulim predstavnicima plemstva te zemlje, ili ratnim herojima koji su uživali posebnu čast i poštovanje. Ovaj običaj se međutim već u sledećem veku proširio i na pripadnike trgovačke klase, one koji su se dovoljno obogatili da su to sebi mogli da priušte.
Takve grobne ukrase stavljali su uglavnom “skorojevski bogataši” da bi sebi i svojoj porodici podigli ugled i uključili se u plemstvo. Zbog toga je u Evropi naglo poraslo interesovanje i potražnja za restauracijom starih oklopa i šlemova, kao i za izradu novih komada naoružanja, za ove ritualne svrhe.
Šlemovi su najčešće bili centralni deo ovakve neke grobne postavke u crkvama i katedralama većih evropskih gradova u doba Renesanse. Šlem i ostali komadi viteškog naoružanja visili su ispred ili iznad spomenika ili natpisa u spomen pokojnika. Pogrebni šlemovi su mogli u principu da budu bilo kog tipa koji je u vreme smrti pokojnika bio popularan. To su međutim najčešće veoma karakteristični i posebni primerci sa prednjom maskom od metalnih traka ili šipki, koji čine svojevrsni “zatvor za lice”.
Ovaj običaj je zaminuo krajem 16. veka, kada su delovi ratne (viteške) oklope korišćeni samo da isprate telo pokojnika na onaj svet (da bi se skidali pri stavljanju u kovčeg). Osiromašene crkve 19. veka prodale su mnoge ovakve “pogrebne komplete” naoružanja privatnim kolekcionarima i dilerima umetninama.
Povezani sa pogrebnim šlemova bili su tzv. heraldički šlemovi koje su pripadnici plemstva držali na zidovima svojih zamkova kao sećanje na nekog slavnog pretka. Takvi primerci čuvani su i u nekim javnim i državnim institucijama, poput zgrada suda, ministarstava, itd.
