BODEŽ-SEKIRA (“GE”) - KINESKO DUGO ORUŽJE NA MOTKI
Kineska bodež-sekira ge jeste tip posečno/probodnog oružja koje je korišćeno tokom Bronzanog i Gvozdenog doba Kine, da bi ga u klasičnom (carskom) periodu zamenila naprednija varijanta kineskog dugog oružja (ji - kineska helebarda).. Ono se sastoji od oštrice u obliku masivnog bodeža ili glave sekire koja se stavljala poprečno na dugačku motku ili kopljište, čime se dobija oružje slično kasnije razvijenoj “pravoj” helebardi, samo bez kopljastog vrha.
Iako mi danas koristimo veoma rogobatan opis ovog oružja (motka + bodež + sekira) Kinezi su ga sa svoje strane zvali prosto (i sasvim kratko): GE. Kineska bodež-sekira najviše nalikuje evropskoj “bronzanoj helebardi” iz perioda Unjetičke kulture (2300. do 1600. godine p.n.e.) i danas sasvim fascinira činjenica da su u toj meri različite i geografski i prostorno udaljene kulture sveta pravile oružje koje je bilo gotov identično po obliku i funkciji. O evropskoj unjetičkoj helebardi možete pročitati ovde.
U Gvozdenom dobu Kine, naročito u periodu Zaraćenih država, ratovanje različitog intenziteta bio je “normalno” stanje stvari u ovom delu sveta. Zbog toga je potreba za masovnim, što znači jeftinim pa ipak ubojitim oružjem, bila velika i neutaživa. Ovu funkciju i potrebu koju je u Evropi i na Bliskom istoku ispunilo obično koplje, odnosno duga motka sa šiljastim metalnim vrhom, to je u Kini ispunjavala bodež-sekira, odnosno dugačka motka sa poprečno postavljenim sečivom. Zašto obično koplje nije bilo u toj meri popularno kao u ostatku sveta danas se može samo nagađati. Pretpostavlja se da je u pitanju bio drugačiji način ratovanja, odnosno ne toliko zbijeno grupisanje vojnika na ogromnim i širokim bojištima kineskih dolina.
Dok je u Bronzanom dobu ovo oružje korišćeno tek sporadično, period Zaraćenih država i doba vladavine Kin bilo je svedok dramatičnog povećanja primene ovog višefunkcionalnog oružja. Kasnije je međutim ovakvo oružje zamenjeno pravim kineskim helebardama (oružje pod nazivom “ji”) tako da u carskoj Kini gotovo ne možemo naići na primenu ge oružja. Iako je u to vreme gvozdena metalurgija bila u usponu, ge oružje pravljeno je i dalje uglavnom od bronze.
Bronza je bila lakša za obradu, a poprečno postavljena sečiva nisu bila naročito dugačka i nisu zahtevala kvalitet gvozdenih sečiva, pa je bronza bila sasvim odgovarajuća. I pored toga, pre kraj Gvozdenog doba Kine primećuje se sve veći broj ge oružja od gvožđa. Generalno posmatrano dinastija Kin (Qin, od 221 do 206 godine p.n.e.) bila je najveći potrošač i korisnik bodež-sekira, sa milionima proizvedenih komada.
Oružje se koristilo tako što se činio široki posečni potez sa ciljem da se sečivo postavljenog bodeža zarije u protivnika. U slučaju da oružje promaši metu u povratnom potezu bi poprečno postavljeno sečivo/bodež moglo da zaseče protivnika, čime se šansa povređivanja/ubijanja neprijatelja povećavala u svakom potezu. Posečna oštrica je postavljena pod optimalnim uglom od oko 100-110 stepeni, tako da najbolje “uhvati”neprijatelja u povratnom kretanju oružja.
Kod prvih primeraka od bronze motka ili preciznije držalja nije bila naročito dugačka, ličeći i sama na držalje običnih sekira. Takvo oružje nije bilo naročito ubojito jer je imalo kraći domet. Ono se držalo jednom rukom dok je u drugoj verovatno ležao štit. U kasnijim periodima međutim, poput Proleća i jeseni i Perioda zaraćenih država (od 500 do 200 godine p.n.e.) ge oštrica se stavljala na znatno duže motke ili koplja, čime se dobijala neka vrsta primitivne helebarde.
Takođe je došlo do trenda produžavanja oštrice ispod vrha, a spojeno sa stranom motke. Bodeži-sekire počeli su da liče na slovo “r”, sa oštricom koja je išla paralelno sa motkom umesto prostog bodeža postavljenog poprečno. Kasnije bodež-sekire iz perioda Zaraćenih država imale su često testeraste (reckaste) oštrice sa unutrašnje strane koje su pravile strašne povrede.
Istureni zadnji metalni deo koji je inače korišćen za privčršćivanje na motku sada i sam dobija oštricu, odnosno naoštrene ili nazubljene ivice. Kod nekih primeraka ovaj zadnji deo postaje sasvim isturen i zaobljen, tvoreći srp za povratne poteze.
