VATERLO ŠLEM
Vaterlo šlem, ili šlem sa mosta Vaterlo, jeste autentični i neprocenjivo vredni primerak keltskog šlema iz Gvozdenog doba (pre Rimljana) koji je od svog otkrića 1868. godine zaokupio pažnju i maštu istoričara i arheologa. Ovaj vanredno lepi primerak šlema se pre svega izdvaja svojom krajnje neobičnom i fantastičnom konstrukcijom jer je ukrašen sa dva masivna kupasta roga, dok mu površinu krase i dekoracije od topljenog stakla u latenskom stilu. Vaterlo šlem se datira na period oko 200. godine p.n.e. Pronađen je u reci Temzi, ispod mosta Vaterlo, u Londonu, Engleska. Danas se ponosno čuva u Britanskom muzeju u Londonu.
Glavni deo šlema (kalota) napravljen je od dve bronzane ploče, za prednju i zadnju stranu šlema. Ploče ili limovi su međusobno zakiveni na bokovima i na vrhu. Posebna ploča od bronze u obliku srpa dodatno je zakivena na dnu prednjeg dela, dok su na vrhu šlema pridodata i već spomenuta široka roga od bronze u obliku kupe, sa vršnim čvorovima. Ukrasna traka sa nizom zakivki prelazi preko spojnica među pločama, i obavija osnove rogova. Na stranama šema takođe se mogu videti prstenovi za pričvrsni kaiš (koji je išao oko brade) ili možda za obrazne štitnike. Sa unutrašnje strane šlema takođe se vidi određeni broj manjih rupa koje su korišćene za postavljanje unutrašnje obloge.
Šlem je ukrašen sa šest bronzanih dugmadi, od kojih danas jedno nedostaje, tri na prednjoj i tri na zadnjoj ploči. Dugmići su ustvari bili držači za topljeno crveno staklo, koje je naravno vremenom izgubljeno ili propalo. Takođe postoje i dekoracije u latenskom stilu, veoma nalik onima na masci za ratnog konja Kelta, koja je otkrivena u Škotskoj (Torsova maska).
S obzirom da je pravljen od veoma tanke bronze, šlem je bio isuviše lagan i nežan da bi se koristio u pravoj borbi. Zbog toga se danas zna da je ovakav primerak korišćen u ceremonijalne, verske ili paradne svrhe. Vaterlo šlem se na taj način može povezati sa ceremonijalnim štitovima tipa Batersi ili Vitam recimo, sa kojima deli istu svrhu i vremensko razdoblje. Takođe je predložena ideja da je šlem stajao na drvenoj statui keltskog božanstva. Činjenica međutim da je Vaterlo šlem, zajedno sa ceremonijalnim štitovima, pronađen u mulju reke Temze, govori u prilog tome da je on bio žrtva milosnica keltskim rečnim bogovima.
Vaterlo šlem je jedan od tri šlema iz Gvozdenog doba pronađenih u Engleskoj, a takođe i jedini rogati šlem koji se datira na Gvozdeno doba a koji je pronađen bilo gde u Evropi. Iako postoje likovni prikazi keltskih ratnika sa rogatim šlemovima u borbi širom Evrope, Vaterlo primerak ne liči na takve šlemove (jer su ovi drugi tanki i zakrivljeni rogovi), pa je svakako jedinstven slučaj i dokaz majstorstva keltskih zanatlija, ali ne i dokaz da su Kelti nosili šlemove sa širokim rogovima u bojevima.
