LATENSKI MAČEVI
Čini se da je koplje bilo glavno obeležje ratnika u starijem Halštatskom periodu. Međutim, usponom latenske aristokratije, mač počinje da u većoj meri simbolizuje viši status ratnika. Širenje latenske kulture u centralnoj i zapadnoj Evropi, a preko keltskih plaćenika i u oblasti Mediterana, može se ispratiti nalazima karakterističnih keltskih mačeva u grobovima ratnika. Za latenski mač se pre svega može reći da je prostije ali i praktičnije građe od halštatskog, i da se nije razvio na uzoru Halštata. To su tanka specijalizovana oružja pre svega za posecanje slabo oklopljenih protivnika, bilo sa zemlje ili sa konja.
Mnoga od ovih oružja su detaljno i pažljivo ukrašavana dragocenim metalima i kristalima. Rekonstrukcija Kirkburnskog mača i kanija iz Britanije pokazala je da je primerak napravljen od preko 70 posebnih delova i delića gvožđa, bronze i bakra, sa ukrasima od topljenog stakla i korala. U keltskoj kulturi kao i u drugim starim kulturama, sečiva su urezivana simbolima kojima oružja dobijaju natprirodnu moć (po verovanju ratnika).
Mačevi iz latenskog perioda bili su dugački oko 60 cm. Usavršavanjem tehnika obrade gvožđa, i razvojem tehnologije ratovanja kao posledica direktnog kontakta sa svetom Mediterana, kao i sve većom ulogom konjice u ratovanju, duža sećiva postaju sve češća u poslednjim vekovima stare ere. Keltski mačevi su se nosili zdesna, viseći sa bronzanog ili gvozdenog lanca oko pojasa. Lanac je polazio kroz prsten na pozadini kanija, pa je oružje stajalo u blago iskošenom položaju u odnosu na vertikalu, kako ne bi udarao o noge ratnika prilikom hoda.
Arheološki dokazi su pokazali da su keltski mačevi iz perioda La Tena bili visokog kvaliteta, fleksibilni i sa oštrom i istrajnom posečnom ivicom. Kvalitet i upotrebljivost keltskog mača pojašnjava Dionizije iz Halikarna koji opisuje keltske ratnike koji mačevima uspevaju da poseku kroz štit, oklop i kost neprijatelja, ulažući svu svoju snagu u udarac mačem.
Arheološki nalazi iz latenskih naselja na severnom obodu jezera Neušatel u Švajcarskoj, koji se datiraju na period oko 300. godine p.n.e. pokazuju keltsku genijalnost u izradi mačeva sa složenim apstraktnim i biljnim dekoracijama, kako na drškama oružja tako i na kanijama. Sečiva su dvostruko naoštrena i pravostrana, napravljena tehnikom topljenja i spajanja većeg broja gvozdenih delova različitog hemijskog sastava (eng. pattern welding). To je bila veoma napredna tehnika obrade gvožđa. Tokom istorije ovakav način izrade primenjivan je na čuvenim damaskijama, sabljama iz radionica u Damasku, gde se pravio najkvalitetniji čelik na svetu.
Što se tiče drški brojni primerci nose oblike ljudskih glava, kao i druge antropomorfne i zoomorfne motive. Stoga možemo reći da su latenski mačevi u stvari korak napred u razvoju (starijih) keltskih bodeža koje smo već opisali, i kao takvi nemaju čvrste veze po poreklu sa halštatskim tipovima mačeva (Mindelhajmom i Gundlingenom). U izradi drški za latenske mačeve bio je veoma čest slučaj da se mešaju i kombinuju materijali.
Drvo ili rožnik korišćeni su za gornje delove štitnika. Sama drška je često pravljena od bronze i obično bila šuplja. Koralni dodaci uočljivi su na mnogim primercima drški i za njih možemo reći da su pripadali bogatijem sloju Kelta u periodu La Tena. Antropomorfni mačevi imaju bronzane a ponekad i gvozdene drške. Štitnici latenskih mačeva su kratki, usmeren pod nekim uglom ka spolja, i često sa čvorastim i kugličastim završetcima. Tu se očitava i jedna od najvećih razlika u odnosu na Halštatske mačeve koji su imali četvrtasta ili zaobljena ramena, a ne i izbačene štitnike (rogove).
Pored sečiva, kanije latenskih mačeva su veoma pažljivo i fino izrađene i takođe pokazuju visoke estetske domete u dizajnu, dekoraciji i samoj konstrukciji.
Još iz ovog doba Kelta razvija se i traje stara evropska tradicija kvalitetne obrade gvožđa i izrade sečiva. U rimsko vreme oblast koju su naseljavali Kelti a iz koje su poticali najkvalitetniji latenski mačevi nazivana je Norikum - čuvena po mačevima i čeliku visokog kvaliteta. Zanimljivo je stoga primetiti da se ova latenska oblast i centar zanatstva poklapa geografski sa kasnijim regionom Pasau - čuvenim centrom za izradu sečiva u Srednjem veku.
