ORUŽJE DANA 27.03.2015. GODINE - FUSTIBALUS, PRAĆKA NA MOTKI
Praćka na motki, takođe poznata i kao štap-praćka, fustibalus (latinski) ili fustibale (francuski) bilo je bacačko oružje koje se sastojalo od drvene motke (štapa, pruta, šipke) sa kraćom praćkom na gornjem kraju. Jedna veza praćke je čvrsto svezana za motku, dok druga veza nosi omču koja se može pomerati i koja otpušta projektil. Ovakvo oružje izmišljeno je još u klasično doba stare Grčke, da bi najveću primenu doživelo u doba Vizantije.
Fustibalusi su bili veoma moćna oružja jer je motka ponekad bila dugačka i do dva metra, čineći tako veoma moćnu polugu. Stari likovni prikazi pokazuju praćkaše koji drže ovakva oružja obema rukama, zamahujući iza leđa (kao da hvataju leptire). Zbog toga je imala (nešto) veći domet od obične praćke a zbog lakšeg rukovanja motkom bila je preciznija, to jest vojnici su lakše mogli da se obuče i uvežbaju u primeni ovog dalekometnog oružja.
Praćka na motki je generalno primala nešto veće projektile od obične praćke jer se bacala dvema rukama. Razlika u primeni je takođe bila ta što se praćka na motki češće koristila kao opsadno oružje jer je putanja projektila zbog specifičnog izbačaja imala veoma strmu putanju, pa je lakše “zaobilazila” visoke zidine utvrda.
Pored ovih standardnih načina primene praćka na motki mogla je da postane i veoma efikasno oružje prsa u prsa, gde se koristila kao svojevrsna toljaga odnosno buzdovan, naročito oni primerci koji su imali odgovarajuće glave za to. Pored ovog, domet projektila se lako prilagođavao njegovoj masi, pa su praćkaši naoružani ovim oružjem bacali veoma teško kamenje na neprijatelje udaljene tek desetine metara!
Poznato je da su praćke na motki koristili i pomorci u pomorskim bitkama, poput onih koje je Vizantija vodila protiv svojih brojnih neprijatelja na moru.
