KELTSKI CEREMONIJALNI ŠTITOVI
Pored evidentno ratnih odnosno “običnih bojnih” štitova korišćenih u praksi, na arheološkim lokalitetima Kelta iz Gvozdenog doba otkriveni su i štitovi pravljeni isključivo za ceremonijalne potrebe, ritualna žrtvovanja. Takvi primerci imali su tanke prednje ploče od bronze, i izdvajali su se finoćom duboreza. Neki od njih pravljeni su u celosti od bronze, poput primeraka nađenih u britanskih rekama (gde su ovi namerno bacani kao žrtva milosnica i poklon bogovima). Od ovih se izdvajaju tzv. Vandsvordski, Vitamov i Batersi štit nađen u reci Temzi.
Vitamski štit je ukrasni predmet iz Gvozdenog doba Kelta, urađen u latenskom stilu, koji se datira na 4. vek p.n.e. Otkriven je u reci Vitam, u Engleskoj, pored mača, koplja i skeleta ratnika. Danas se čuva u Britanskom muzeju. Vizuelno najupečatljivija karakteristika Vitamskog štita jeste centralno ispupčenje. Oko ovog elementa je nekada stajala silueta dugonogog vepra, koja je bila zakivcima spojena sa površinom štita. Vepar je bio plemenska životinja zaštitnik, i otelotvorenje keltskog boga Mokusa. Pored ovog vidljive su i šare ptica i konja.
Vitamski štit je napravljen uglavnom od drveta koje se vremenom raspalo. Ono što je ostalo jeste kompletno “lice” štita od metala. Metalni lim je debljine 2 do 3 mm i neka je stajalo na drvetu debljine 8 mm. Postoje ustvari dve metalne ploče koje se spajaju na sredini štita. Svaka od ploča je duža od metra. Spoj je gladak i ne vidi se spolja zbog preklopne ploče. Štit je u krašen vretenastnim ispupčenjem na koji su stavljeni delići crvenog korala, poreklom iz oblasti Mediterana.
Štit se danas opisuje kao remek delo kovane bronze. Ne postoje bronzani komadi koji su u celosti sačuvani iz tog perioda Evrope. Ideja presvlačenja drvenog štita metalnim slojem jasan je uticaj Grka i Etruraca na vojnu tehnologiju Kelta.
Batersi štit je jedan od najznačajnijih primeraka stare keltske metalurgije i umetnosti. Nađen je u Engleskoj, i danas se čuva u Britanskom muzeju, a njegova replika stoji na prikazu u Muzeju u Londonu. To je pločasti bronzani štit, odnosno prednja ploča koja je nekada bila spojena sa drvenom podlogom (koja je vremenom istrulela i nestala). Štit je dekorisan u Latenskom stilu.
Batersi štit se datira na period između 350. i 50. godine p.n.e. Izvučen je iz korita reke Temze u okolini Londona 1857. godine, tokom iskopavanja za temelje mosta Čelsi. To je bilo mesto na kojem su Kelti masovno bacali predmete milosnice svojim rečnim božanstvima, pa je pored ovog štita pronađen i veliki broj drugih predmeta. To je međutim i mesto gde je Julije Cezar prešao reku Temzu prilikom osvajanja Britanije, pa su tako nađeni i mnogi rimski predmeti. Keltski nalazi su međutim (i po nekoliko vekova) stariji.
Batersi štit načinjen je od više elemenata koji su spojeni zakivcima, sakrivenim ispod dekorativnih delova. Dekoracije su urađene tehnikom topljenja stakla i urezivanja u metalu, obično u klasičnom latenskom stilu, sačinjenim od krugova i spirala. Topljeno staklo je bio keltski izum i on se pojavio kao imitacija i zamena za skupe mediteranske korale. Za bronzani sloj se smatra da je bio isuviše tanak kako bi stvarno omogućio bilo kakvu zaštitu u borbi. Štit ne poseduje nikakve znake oštećenja tako da je zaista korišćen samo kao ceremonijalni i žrtveni primerak. Bronzani sloj je u svoje vreme stajao na ravnoj drvenoj ploči ili možda sloju od štavljene kože.
Vandsvortski štit je kružni bronzani štit iz Gvozdenog doba Kelta, to jest metalni pupak za nekada postojeći celoviti štit. Ovakav konstruktivni element štita urađen je u latenskom stilu i pronađen je u reci Temzi, blizu mesta Vandsvort kod Londona. Danas se čuva u Britanskom muzeju. Dekoracije na štitu predstavljaju dve ptice sa raširenim krilima i dugim perima i kao takve predstavljaju remek delo keltske umetnosti. Pored ovog pupka štita u reci su nađeni i bronzani mač, kao i sekira.
Vandsvortski primerak je ustvari centralno ispupčenje nekada postojećeg štita, možda veoma sličnog Batersiju. Njegov prečnik je 33 cm. U centru pupka nalazi se udubljenje u kojem se nalazilo ukrasno topljeno staklo, baš kao kod Batersija. Spoljašnji obod je ukrašen stilizovanim dizajnom dvaju ptica, kao u ogledalu. Oči ptica su nekada nosile mediteranske korale. Ovaj bronzani deo štita je verovatno nekada ležao na drvenoj podlozi pomoću šest zakivaka, od kojih je sačuvan samo jedan. On je dužine 8 mm što ukazuje i na debljinu podloge.
Ovaj kružni konstruktivni element ceremonijalnog keltskog štita datiran je na II vek p.n.e. Stilski i kulturno povezuje se sa drugim nalazima u britanskim rekama koji se opisuju kao ceremonijalni žrtveni predmeti.
