RATOVI KELTA
Ratnički Kelti bili su čuveni po svojoj divljačnosti i jarosti u borbi, pa su tako ostali po zlu zapamćeni od strane svojih protivnika. Kelti iz Halštata borili su se uglavnom na nogama, u nešto manje obimu sa konja, a kasnije i sa dvokolica. Prilikom napada oslanjali su se na strašni psihološki uticaj masovnog juriša svojih goloprsih ratnika. Naoružani mačem ili kopljem i zaštićeni retko tek nekim štitom, porazili su mnoge susedne narode Evrope, kao i same Rimljane. 390. godine p.n.e. poharali su i Rim, grad koji će tek vekovima nakon ovog uništenja zasvetliti punim sjajem.
U vreme latenske kulture Kelta granice između Kelta i južnih civilizacija postaju sve poroznije a kontakti sve češći i raznovrsniji. Kelti su bili traženi kao ratnici-plaćenici jer su hrabro i odano služili svoje grčke, etrurske ili kartaginjanske gospodare koji su ih koristili u svojim međusobnim ratovima. Bogatstvo juga međutim doveo je do toga da su neki keltski vladari poželeli da se tamo trajno nasele sa svojim narodom.
Tako je izvesni keltski vladar gornje Galije, pod nazivom Ambikat, poslao svoje sinove Segoveza i Beloveza da osvoje Španiju i Karpatiju. Dao im je onoliko ljudi koliko su želeli, toliko mnoštvo ratnika od kojeg se napadnuti narodi nisu mogli odbraniti. Belovez je pod svoju zastavu pozvao sve srodne narode: Biturižane, Arverne i Avlerke. Od njih je stvorio moćnu vojsku, sastavljenu od dva roda, pešadije i konjice.
Kelti su u svojim pohodima više od dva veka ugrožavali gradove i države juga. Prešli su Italiju, Balkan, sve do Grčke, a zatim preko Bosfora se prebacili u Anadoliju gde su takođe osnovali jednu od svojih država. Veliki broj ratničkih hordi je napao Etrurce i proterao ih iz doline reke Po. To im nije bilo dovoljno pa su pokorili još neke susedne narode koje su prethodno prestravii svojom neobuzdanom i mahnitom hrabrošću. Italijanske narode ovi varvari preplašili su pre svega načinom na koji su vodili rat. Prema antičkim opisima keltski agresori nisu nosili šlemove i oklope, i štitnike za noge, već su se borili nezaštićene glave i otkrivenog tela. Za zaštitu su korisili samo štitove a za nad koplja i duge mačeve.
Oko 400. godine p.n.e. Kelti su odneli mnoge pobere i pokorili veći deo Apeninskog poluostrva. Ravnica oko reke Po i severna obala Jadranskog mora postale su keltske zemlje. Oko Milana naselili su se Insubri, Kenomanci oko Breše i Verone, dok su Boji i Senonci za svoja nova prebivališta izabrali Bolonju i Rimini na Jadranskom moru.
U svom pohodu na Italiju Kelti su stigli i do, tada još uvek ne toliko jakog i čuvenog Rima. Došlo je do odlučujuće bitke ispred grada. Zahvaljujući brojnoj nadmoći Kelti, odnosno Gali kako su ih Rimljani zvali, došli su do relativno lake pobede. Nagli i neočekivani napad Kelta na rimsku rezervu nagnao je Rimljane u bezglavi pad. Rimljani nisu stradali u borbi lice u lice, već su se dali u bezglavo bežanje. Njihova panika dostigla je toliki stepen da su hrpimice padali, pobijeni i poklani sa leđa. Mnogi su se podavili u reci Tibru. Ovaj za Rimljane veoma ponižavajući poraz desio se 18. jula 387. godine p.n.e. Datum bitke na Aliji nazvan je crnim danom i dugo bio dan nacionalne žalosti.
Sledećeg dana Kelti su dovršili ono što su započeli. Ili su barem pokušali. Ušli su u nebranjeni grad ali ovog puta Rimljani su koncentrisali svoje snage na brdu Kapitol. Suprostavili su se promišljeno i bez straha. Zahvaljujući svom znatno povoljnijem položaju na uzvišici rimski branioci grada uspeli su Keltima da nanesu teške gubitke. Posle duge bitke Gali su se povukli a Rim je bio spašen. Pokušan je još jedan noćni prepad preko uske litice, ali po rimskoj legendi branioce grada spasile su guske iz Junoninog hrama koje su zagaktale pa je ovaj iznenadni upad Kelta doživeo krah.
Odbrana Rima od Kelta predstavljao je svojevrsnu prekretnicu u istorijskom razvoju Evrope. Kelti, narod čiji je tek jedan minorni deo ratničke sile tog doba pokorio dobar deo Italije, nisu mogli ni da zamisle da će jednog dana Rim, taj slabašni grad sa plašljivom vojskom zbijenom u jedan hram na brdu, određivati sudbinu čitavog njihovog naroda i to samo nekoliko vekova kasnije!
