ORUŽJE DANA 21.03.2015. GODINE - KVARELI, STRELICE ZA SAMOSTRELE
Kvarel je bio stari naziv za strelice ili projektile koji se koriste prilikom ispaljivanja samostrela. Sam naziv “kvarel” potiče od francuske reči karé, i odnosi se na činjenicu da su ove strelice obično imale glave kvadratnog poprečnog preseka. Takav kvadratni presek je međutim mogao da se šilji u različite oblike. Kvareli su mogli biti različite dužine što je u potpunosti zavisilo od tipa i dimenzija samostrela na kojem se koriste, iako su gotovo uvek bile dosta kraće od strela za obične lukove.
Kvareli su dakle imali različite oblike za različite svrhe. Strelice od 35 cm ili kraće imale su centar mase jednu trećinu od vrha glave Duže strelice su imale nešto bliži centar vrhu, što znači nešto teže i krupnije glave u odnosu na ostatak šipkice. Šipkica kvarela ličila je na šipkicu običnih strela, sa sve perima i urezom za strunu na donjem kraju. Za lov na ptice su korišćeni kvareli sa zatupastim vrhom koji su obarali ple prostim udarom, bez penetracije.
U 14. veku bojni kvareli dobijaju navlačne delove za glave i kratke masivne vrhove sa romboidnim poprečnim presekom. To je bila posledica činjenice da su morali da probijaju i pune pločaste oklope, pa je njihova probojnost povećana, odnosno poprečni presek smanjen.
Manje strelice nisu imale pera dok su veća imala dva ili tri krila za ispravljanje putanje leta. Takva “pera” pravljena su od pravih ptičjih pera, ali i od parčeta drveta ili tankih listova bakra. Spiralna pera za kvarele izrađivana su u Nemačkoj u 14. veku.
Sredinom 13 veka Engleska je bila svetski centar za izradu strelica za samostrele. Glavni kraljevski oružar pravio je 25.000 strelica godišnje. 1277. godine Južni Vels je nabavio 155.000 strelica za samostrele, od čega je dobar deo išao na snabdevanje pomorskih snaga, odnosno strelaca na ratnim brodovima.
Protiv pločastih oklopa korišćen je takođe jedan poseban tip strelica za samostrele. Takvi kvareli imali su uzani kvadratni vrh, sa četiri mala vrha na svakom ćošku. Poenta četiri vrška bila je ta da strelica ne sklizne pri udaru u pločasti oklop, već da ostvari puni jak udar. Takvi projektili probijali su oklop ili šlem par centimetara a onda bi se strelica krivila, savijala i lomila, što je stvaralo stravične rane.
Strelice za samostrele su transportovane u Srednjem veku i kasnije u buradima. Standard za Nemačku i Dansku bio je da jedno bure sadrži 800 strelica.
