KELTI IZ LATENSKE KULTURE
Latenska kultura bila je evropska kultura ljudskih zajednica centralne Evrope u mlađem gvozdenom dobu, koja je naziv dobila po mestu La Ten, na severnoj obali jezera Neušatel u Švajcarskoj, gde su pronađena bogata nalazišta keltskih predmeta i grobnica još u 19. veku. Latenska kultura je cvetala od 500. godine do rimskih osvajanja Galije u I veku p.n.e. Obuhvatala je oblast današnje Francuske, Švajcarske, Austrije, južne Nemačke, Češke, Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije, dakle znatno veću površinu od ranije Halštatske kulture Kelta, što označava širenje keltskog etniciteta širom Evrope.
Objasnili smo da su Kelti iz doba Halštata vodili brojne međuplemenske sukobe i ratove. Upravo su ratovi među (susednim a često i srodničkim) keltskim plemenima, kao i revolucije i pobune u samim plemenima, doveli do gašenja Halštatske kulture, ili preciznije rečeno u prerastanje u još ratoborniju i agresivniju Latensku kulturu. Naime, nekadašnji centri Kelta u doba Halštata, poput Hojnebruga i Mon Losoa propadaju pod dejstvom ratnih rušilačkih vihora. Hojneburg je 480. godine p.n.e. postao žrtva požara i pljačke i više nikada nije obnovljen. Nekoliko godina posle toga pala je i prestonica Mon Lasoa. Nepoznati osvajači ostavili su tragove svog rušilačkog besa - statue halštatskih svetilišta ostale su bez glava!
Propadanje Halštata povezuje se sa promenama koje su se dešavale na Mediteranu. Grčka kolonija Mesalija, u današnjoj Azurnoj obali Francuske, zapala je u krizu izazvanu persijskoj najezdom na helenski svet. A na zapadu je došlo do sukoba između Grka i Etruraca. Zbog toga je strašno trpela trgovina sa Keltskim vladarima soli koji su iznenada ostali bez svojih prihoda. Zbog toga se u keltskom svetu vlasti dočepala nova aristokratija.
Nova plemenska elita Kelta se po više vidova razlikovala od svojih prethodnika. Umesto kola sa četiri točka, statusnog simbola vlara Hohdorfa, došle su dvokolice. O ratničkoj svesti novih gospodara keltskih zemalja govore predmeti pronađeni u njihovim grobnicama, koji se uglavnom sastoje od mačeva, šlemova i kopalja, i koji sada umesto halštatske kraće probodne kame, prate pokojnika na onaj svet.
Čitava ova nova keltska kultura dobija naziva “Latenska” po mestu La Tenu koje se nalazilo na Nojburškom jezeru u zapadnoj Švajcarskoj, a u koje je pronađeno bogato arheološko nalazište. U njemu je po svoj prilici postojalo značajno versko središte na kome su velike količine mačeva, kopalja, štitova i ukrasnih predmeta prinošene na žrtvu i bacane u vodu.
U V veku p.n.e. današnji Esen u Nemačkoj bio je jedan od sedišta latenske keltske kulture. Na Majni i Lanu nalazile su se mnoge keltske naseobine i utvrđena mesta u kojima su živeli poglavari keltskih plemena. Iznad svih njih isticala se jedna vladarska loza čija se vlast prostirala dobrim delom zapadne Nemačke i istočne Francuske.
Srce ovog “kraljevstva” bio je Glauberg, mesto koje se nalazilo severoistočno od Frankfurta. Glauberg se izdizao na brdu visokom 150 metara, i bio je ograđen zidom napravljenim od drveta, zemlje i kamena. U Glaubergu su se nalazile četiri ogromne kamene statue ratnika u oklopu od kože, koji u levoj ruci nose štit a desnu drže na grudima.
U vreme latenske kulture Kelta granice između Kelta i južnih civilizacija postaju sve poroznije a kontakti sve češći i raznovrsniji. Kelti su bili traženi kao ratnici-plaćenici jer su hrabro i odano služili svoje grčke, etrurske ili kartaginjanske gospodare koji su ih koristili u svojim međusobnim ratovima. Bogatstvo juga međutim doveo je do toga da su neki keltski vladari poželeli da se tamo trajno nasele sa svojim narodom.
