KONSTRUKCIJA HALŠTATSKIH MAČEVA
Keltski mačevi iz Halštatskog perioda su u početku bili identični svojim pretečama iz Bronzanog doba i Kulture polja sa urnama. Međutim, oko 800. godine p.n.e. halštatski mačevi počinju da dobijaju svoje posebne oblike i konstruktivne elemente. Već smo opisali veoma naročiti tip Mindelhajmskog mača koji stoji negde na prelazu između Bronzanog i Gvozdenog doba Evrope. Ovde ćemo opisati nešto “prostije” gvozdene mačeve Kelta koji su skupoceniji i zahtevniji Mindelhajm izbacili iz upotrebe. Jedan od takvih tipova jeste Gundlingenski mač, nađen u istoimenom mestu u Holandiji.
SEČIVO - Sečivo nekog tipičnog keltskog mača iz Gvozdenog doba imao je oblik izduženog lista, sa masivnim korenom i najširim delom sečiva negde po sredini, ili malo ka vršku. Žljebovi na starijim formama mača (Antenski bronzani i Mindelhajm mač) zamenjeni su dekorativnim grebenima ili rebrima, koji prate i potcrtavaju spoljne ivice sečiva i na kraju se stapaju u osnovu, kičmu mača pri vrhu. Rikaso mača, to jest onaj korenski nezašiljeni deo je uvek kratak, a kod nekih mačeva sečivo je naoštreno celom dužinom ivica.
Karakteristično je takođe da kod velikog broja mačeva vršak nosi zaobljen odnosno zatupljen oblik, to jest oblik tupog trougla, sa stranama pod uglom većim od 45 stepeni u odnosu na osu mača. Samim tim, takvi mačevi su veoma nepogodni za probadanje, pa je njihova funkcija očito bila posecanje u širokim snažnim zamasima.
DRŠKA - Što se tiče drške ona je uglavnom kratka i masivna, napravljena isključivo za jednoručni hvat. Postoji jedno zadebljanje drške, negde po sredine ili bliže korenu sečiva. Umetni jezičak drške je generalno u vidu ravne pločice, bez krilaca. “Efekat krilaca” se međutim postizao često blagim zakrivljenjem ovog umetnog jezička dužom osom. Ramena keltskih mačeva su često pod oštrim uglom ili pod uglom od 90 stepeni, pa čine prelaz ka klasičnom obliku krstastih štitnika. Najčešći broj zakivaka u grupi je dva, iako postoje i brojni primerci sa po jednim zakivkom na datom mestu drške.
JABUČICA - Finalni konstruktivni elementi drške koje nazivamo jabučicama zbog najčešćeh okruglatog oblika kod Kelta su ipak izgledali unekoliko drugačije. Naime, u periodu prelaza iz Bronzanog u Gvozdeno doba mačevi su imali jabučice u obliku rogova (antena), polulopte ili pečurke. Sa pojavom pravih Halštatskih gvozdenih mačeva javljaju se i nove forme. Takve forme nazivamo “šeširastim”. Danas nam je taj oblik poznat ne od samih jabučica (koje su pravljene od propadljivog materijala) već od okivaka od gvožđa, srebra i zlata koji su preživeli sve do danas i sačuvali nam prelepi oblik keltskih jabučica i dekoracija na njima. Ovakve jabučice stavljane su i na Mindelhajmske i na Gundlingenske mačeve.
JABUČNI JEZIČAK - Jedna od najupadljivijih i najčešćih karakteristika Halštatskih mačeva jeste onaj konstruktivni element drške koji se naziva “produžetkom” ili “jabučnim jezičkom”. To je dodatna dužina jezička na kraju drške kako bi se produžetak našao unutar jabučice. Dopunski jezičak služio je da se ojača i fiksira jabučica, ponajviše uz pomoć zakivaka.
