PRSTENASTI OKLOP KELTA
Kelti su pored napadaćkog oružja, ostavili jak i dubok trag u tehnologiji izrade odbrambene vojničke opreme. Sve im je to bilo omogućeno pre svega zbog superiorne gvozdene metalurgije za ono doba, zbog bogatih nalazišta ruga gvožđa u Evropi, kao i zbog ratničkog mentaliteta, koji ih je terao da izrađuju što bolja i ubojitija oružja, i što bolju zaštitu za svoje ratnike.
Jedno od velikih dostignuća keltske tehnologije jeste izrada verižnog oklopa. Međutim, da li su Kelti zaista bili pravi “izumitelji” ovog tipa zaštitnog materijala, kada je on tačno izumljen, i kakav je bio kvalitet najstarijih tipova i primeraka verižnog oklopa, predmet je rasprave danas, i pitanje na koje je teško dati odgovor. Problem leži u tome što u trenutku kada nailazimo na “prave” verižne oklope u Evropi, njih već koriste i drugi narodi i vojske, poput Etruraca i Rimljana. Pored toga, otkriveni su tek delići verižnog materijala, tako da nije sasvim sigurno u koje su svrhe Kelti koristili povezane verige.
Međutim, jedna druga stvar je sigurna. Kelti su svakako bili izumitelji prstenastog tipa oklopa, koji je istorijski poslužio kao uzor i preteča daleko kvalitetnijem verižnom, što umnogome osnažuje činjenicu da su upravo oni napravili taj tehnološki skok od prstena do veriga.
Da počnemo od početka. Kakav je to prstenasti tip oklopa? Prstenasti (obručni, od alkica) oklop jeste onaj tip oklopa napravljen od metalnih prstenova koji se ušivaju na postavu od tvrde kože ili tkanine, i to jedan pored drugog, na način da se međusobno ne preklapaju niti spajaju. Do danas nije otkriven nijedan očuvani primerak prstenastog oklopa iz prostog razloga što je postava pravljena od lako propadljivog materijala.
Otkriveni su međutim brojni metalni prstenovi kao i likovni prikazi ratnika sa prstenastim oklopima na lokacijama keltskih kultura, pa tako danas nemamo nikakve sumnje da su keltski ratnici mlađeg Halštatskog i Latenskog perioda koristili ovaj vid zaštite tela, naročito grudi. Pored prsnika, Kelti su izgleda prstenasti materijal stavljali i na pantalone, odnosno štitnike za noge.
Zanimljivo je ovde odmah primetiti da su prstenasti tip oklopa koristili i Vikinški ratnici, i to mnogo vekova nakon cvetanja keltskih kultura. Nordijskim ratnicima je prstenasti oklop služio kao jeftina zamena za verižni oklop, koji je bio dosta skuplji i naravno cenjeniji i vredniji u vikinškom svetu.
Međutim, i sama činjenica da su koristili prstenaste oklope govori u prilog relativno dobrog kvaliteta takvog tipa zaštite, i njegove delotvornosti u zaštiti tela. Kako je germanska odnosno nordijska civilizacija Srednjeg veka i sama delimično potekla od Halštata i Latena, pojava sličnih tipova oklopa nije bila slučajnost, već istorijska nužnost.
Prstansti tip oklopa pojavljuje se i na čuvenom srenjevekovnom istorijskom spomeniku kulture - Tapiseriji iz Bajea - gde se vide ratnici sa prstenastim oklopom, pored standardnih verižnih oklopa. U srednjem veku je prstansti tip oklopa bio poznat i pod nazivom “jakna sa ribljim okcima”, i njega su koristili lakše opremljene trupe, poput strelaca jer je takav tip oklopa dobro štitio od projektila, a delimično i kod probodnih napada. Srednjevekovne okaste jakne često su bile krojene tako da metalni prstenovi nisu bili šiveni na materijal, već u materijal, pa je čitava jakna ličila na riblju mrežu.
Ima dokaza da je prstenasti tip oklopa korišćen i u Aziji (među Persijancima, Skitima, Mongolima i Kinezima) u onom prelaznom periodu kada je tehnologija veriga prvi put stigla do Dalekog istoka (u prvim vekovima nove ere) ali da je bio redak slučaj u primeni, jer je prevladao nesumnjivo kvalitetniji verižni oklop. U ovom delu sveta se međutim koristio i jedan prelazni tip oklopa između prstanastog i verižnog koji je nazvan “dugmasti” oklop, kod kojeg se metalni prstenovi čvrsto dodiruju, ali i dalje nisu međusobno zakivani (kao kod verižnog).
