RATNA KOLA KELTA
Kelti su bili čuveni konstruktori ratnih kola i dvokolica, a engleska reč “car” preuzeta je preko latinskog od galske karros - kola. Romanske i germanske reči sa korenom char(iot) takođe potiču od iste osnove.
RAZVOJ KELTSKIH RATNIH KOLA - ProtoKelti su, kao utemeljivači bronzane kuture Polja sa urnama, i kao deo Indoevropske porodice naroda, vrlo rano posedovali znanje o konjima i vozilima sa konjskom vučom. U Bronzanom dobu su dvokolice bile osnovni vid “konjice” na širem prostoru Evroazije, Bliskog istoka, Mesopotamije i Egipta, pa tako imamo dokaze i o postojanju i primeni dvokolica u centralnoj Evropi u Bronzanom dobu.
U starijem gvozdenom dobu Evrope čini se međutim da dolazi do prekida u vojnoj tradiciji primene dvokolica što je svakako povezano sa sve masovnijom pojavom konjice, odnosno naoružanih ratnika na konjima, slabije ili bolje opremljenih. Takva situacija u periodu Halštata ipak je zahtevala neki vid prevoznog sredstva, pa se tako ovde susrećemo sa ratnim kolima Kelta na četiri točka. U mlađem gvozdenom dobu Kelta dvokolice se ipak vraćaju u primenu, i to ponajviše po izolovanim krajevima Evrope koje naseljavaju Kelti, uglavnom kao posledica odsečenosti Kelta od glavnih tokova razmene ideja i vojnih tehnologija. Prosto rečeno, Kelti ostaju vojno i tehnološki zaostao narod.
HALŠTATSKA RATNA KOLA - U periodu Halštata (od 1000. do 500. godine p.n.e.) veoma značajna karakteristika grobnih nalaza jesu pogrebna kola na četiri točka. Kola oktrivena u grobovima keltskih ratnika tipična su karakteristika indoevropskih kultura (tzv. Wagengrab - grobovima sa kolima, i koriste se za raspoznavanje Indoevropljana od drugih porodica naroda. Zanimljivo za Kelte jeste to međutim da se (ratna) kola mogu naći ne samo u grobovima muških ratnika, već i istaknutih žena. Halštatska kola razvijala su se verovatno pod potrebom za prevozom sve masovnijih trgovačkih tokova halštatskih zajednica sa kulturama juga Evrope.
Keltska ratna kola sastojala su se od kutije na četiri točka, i dugačke vučne šipke od gvožđa. Obično su za vuču korišćena dva konja. To je bio prestižni predmet ratnika iz ovog doba i obično je ukrašavan zlatom, bronzom, kristalima...
Sasvim je moguće da su takva vozila imala i vojne funkcije u ratovanju tog doba, jer se ratnici sahranjuju na njima, sa ostalim grobnim prilozima. Ratna kola ovog doba su vozila na četiri točka. Ovim vozilima se naravno nije ulazilo diretno u prve redove bitke, već su ona služila u pozadini za prevoz sredstava, zaliha, oružja, ali i za prevoz ratnika i zapovednika.
Primena gvožđa za delove keltskih kola glavna je tehnološka inovacija u ovom aspektu ratovanja. Rimljani su bili veoma zadivljeni konstrukcijom keltskih kola jer su za točkove korišćeni metalni obruči bez “varova” odnosno glatki neprekidni metalni prstenovi. I dan danas nije sasvim jasno kako su Kelti uspevali da takve precizne i pravilne metalne krugove postavljaju na drvene točkove. To je bio još jedan dokaz napredne keltske metalurgije i zanatstva. Danas je sasvim sigurno da su Kelti imali specijalizovane radionice za izradu gvozdenih točkova i kola.
Širom Evrope otkriveno je više od 20 grobnih mesta keltskih ratnika sa ratnim kolima iz Gvozdenog doba, u različitim stanjima očuvanosti. U nacionalnom muzeju Kopenhagena nalazi se jedan od najlepših očuvanih primeraka keltskih halštatskih ratnih kola. Takva kola korišćena su kao deo pogrebnih ceremonija i bogato su ukrašena zlatom i drugim vrednim materijalima. Kada se pogledaju takva kola stiče se utisak o veoma napornoj i skakutavoj vožnji koja su ona verovatno nudila.
Međutim, to nije bila sasvim istina. Platforma kola se oslanja na dve metalne šipke nezavisne od osovina točkova. Te šipke su savitljivo spojene sa produžetkom jarma za konje i mogle su se pomerati gore-dole u zavisnosti od nagiba i visine terena, kao i levo-desno. Pokretna vučna šipka drugi je suštinski tehnološki pronalazak Halštata, u aspektu prevoznih sredstava. Zbog ovog izuma keltska kola mogla su veoma lako da se okreću, što je znatno poboljšavalo njihovu pokretljivost, na bojištima i van njih.
