ORUŽJE DANA 17.03.2015. GODINE - ŠAMARAČ (SLEPDŽEK), SAVREMENO ULIČNO UDARAČKO ORUŽJE
Šamarač ili kraće šamar, jeste naziv za tupo udaračko oružje koje se može koristiti u samoodbrani, ili u drugim vidovima ulične borbe bez posečnih oružja. Obično se sastoji od spoljnjeg omotača od kože ravnog profila, koji sadrži težak metalni predmet poput olova, a kojim se udara protivnik po telu kako bi se naneo bol i/ili povreda. Šamarač se žargonski naziva još i “čarapa” ili “majmunska pesnica”. Šamarač se može držati pomoću krute sastavne drške ili na vrpci, odnosno kožnom kaišu, u kojem slučaju se njime slobodnije zamahuje. Prilikom udara o predmet ili žrtvu stvara se karakteristični zvuk “šamaranja” zbog čega je, između ostalog, ovo oružje i dobilo naziv.
Spoljašnja kožna vreća može biti napravljena od različitih materijala ne samo od kože. U najprostijem obliku dovoljno je iskoristiti bilo kakvu čarapu recimo. Međutim, kvalitetni primerci šamarača koji se fabrički izrađuju obavezno su napravljeni od čvrstog materijala, kao što su razne vrste koža. Unutar omotača nalazi se metalna šipka, ploča ili težak rastresiti praškasti materijal, najčešće olovo jer je on dosta težak. Time se dobija neophodna masa predmeta za udaranje, iako je on sasvim skromnih dimenzija. Kožna vrećica ponekad ima i tvrdu dršku sa donje strane, radi lakšeg hvata, ili je šamarač u celosti izrađen od kože.
Olovni šamari stvaraju veoma duboke i ozbiljne modrice, pa čak i unutrašnje prelome i krvarenja kada se za udaranje koristi ravna pločasta glava (dabrov rep). Međutim, kada se za udaranje odabere njegova uža bočna strana on pravi razderotine i posekotine na mesu, kao neki tup nož, što može takođe biti veoma neprijatno i opasno. Od bili toljaga ili blekdžekova šamarač se razlikuje po tome što je savitljiviji i nema krutu glavu, ali i po tome što zahteva određeni nivo veštine i prakse u rukovanju.
Šamarači stvaraju jaču udarnu silu (pa tako i jači bol i povrede) od običnih rigidnih kraćih batina jer savitljiva sila materijala ne dozvoljava predmetu da odskoči od udaranog predmeta, već se “lepi” za njega, dokle god ne istroši inerciju. Zbog toga dolazi do povreda unutrašnjih slojeva kože i organa.
Šamarači su idealno osmišljena ručna oružja za samoodbranu u veoma neposrednim situacijama kada se očekuje napad i borba u dometu ljudske ruke. Oružje je sasvim kratko ali dosta teško. U Sjedinjenim Državama se godišnje prijavi oko desetine smrtnih slučajeva nastalih primenom šamarača, i je njegovo korišćenje i nošenje zabranjeno u mnogim američkim državama nekoliko decenija unazad.
