ORUŽJE DANA 13.03.2015. GODINE - VAKIZAŠI, SAMURAJSKI POMOĆNI MAČ
Vakizaši je bio naziv za jedan tip tradicionalnog japanskog mača (šire klase: nihonto) koji je značio: “bočni mač u kanijama”. Vakizaši su nosili pripadnici samurajske klase u feudalnom Japanu. Vakizaši je imao sečivo dužine između 30 i 60 cm, gde su se duži primerci sličniji katanama nazivali o-vakizaši, dok su manji primerci sličniji tanto nožu nazivani ko-vakizaši. Kada je ratnik nosio vakizaši pored i uz katanu, to je bio pouzdan i zvanični znak da on pripada samurajima, ili plemićkoj ratničkoj kasti feudalnog Japana.
Kada se ova dva oružja - katana i vakizaši - upare, ta kombinacija se naziva daišo, što se bukvalno prevodi kao “veliki i mali”. Katana je naravno tu bio veliki ili dugi mač, dok je za vakizaši bio rezervisan nadimak malog ili pomoćnog mača. Bitno je ovde primetiti da konstrukcijski posmatrano vakizaši nije obavezno bio tek prosta i manja verzija katane; vakizašiji su mogli biti sasvim različito pravljeni i kovani, i imati različite poprečne preseke sečiva.
Vakizaši je bio u primeni još od 15. veka. Još od tih vremena korišćen je kao pomoćni ili pridružni mač. Takođe je imao važnu ulogu prilikom veoma bliske borbe u zatvorenim prostorima kada je mahanje dugim mačem bilo nepraktično. Vakizašijem su se takođe vršila i ritualna pogubljenja (odrubljivanja glave) kao i ritualna samoubistva (vakizašijem u stomak). Vakizaši je bio jedan od malog broja kratkih mačeva koji su bili na raspolaganju samurajima, pored jorojo tošija, čisa-katane i tantoa.
Vakizaši je postao popularan u Edo periodu Japana kada je zabranjeno nošenje katana na ulici kao i svima ostalima osim samuraja. Samuraji su tada pri ulasku u dvorove velikaša ostavljali svoje katane straži, ali su vakizašije smeli da zadrže. I dok je korišćenje katane bilo rezervisano za pripadnike ove više ratničke klase, vakizašije zakonom propisane dužine mogli su da nose i čonini, pripadnici japanske kaste u koju su se ubrajali i obični trgovci.
